Katarina Jovičić Butas

KOBNA LEPOTA

Majko naša, pesmom opevana,
opevana, suzom oplakana,
Tvojih dragih krvlju pokapana - 
sve od rimski' do današnjih dana.

Lepotu ti opevaše vile -
naše bake dok su male bile;
mnoga majka oplakala sina
a i brata sestrica jedina.

Lepa jesi k'o druga nijedna
a poštena k'o devojka čedna;
svaki stranac to vidi i znade,
zbog tog' često otima Te, krade.

A Ti trpiš, smerna i poštena -
jednog voliš kao verna žena.
Stranci žele s' Tobom da se bude - 
da diraju Tvoje bele grude,
da Ti piju Tvoje plave oči,
da mirišu voćnjake u noći,
da Ti grle izvor i planinu,
vinograde, Panonsku Dolinu,
bistre reke i planinsku rosu,
žitarice, Tvoju bujnu kosu.

Hoće rudnik, Tvoje drago čedo,
i Kosovo, još ga Murat gledo,
a i Hitler, Musolin' te hteo, 
Klinton na Te NATO je doveo,
ni' mu dosta ono što on ima - 
od dece Te Tvoje on otima.

Ako, majko, decu Ti zavadu - 
zgnječiće Te, pre no što t' ukradu.
budi mudra, to si uvek bila - 
i sinove svoje čuvaj,
majko naša mila!

                                                   Mart 1999.