Miroslav Cera Mihailović

BELEŠKA

stuštila se neman ala sa nebesa
predao se razum pred silinom stresa

na šta čovek onda život da uprti
kad izlaza nema ni leka od smrti

kuda da se dene kuda da utekne
pre nego se smiri pre no išta rekne

kao da se čeka da zlo bude veće
pa da se zapeva u slavu nesreće

nema sumnje to je ta sličica zala
tamo leži telo malo dalje glava

nezasita neman razjarena reži
otkinuta ruka drhti i beleži