Rastko Zakić

ZAR

Zar su naši grehovi toliko neoprostivi,
Da nas ovako kažnjavaš, Bože milostivi?

Zar se sećaš samo da smo se klali i svađali,
Zaboravljaš da smo se i mirili i voleli i 
orali i kopali?

Zar misliš da naš rod nije zaslužio da preživi,
Da se ponovo nađe u crkvi, u voćnjaku, u njivi?

Zar ne možeš da zaustaviš ovo čudo koje nam nad
glavom prašti,
Zar smo ti toliko potrebni kao radnici u tvojoj
rajskoj bašti?

Zar je malo za bruku sveta što su Indijanci 
završili kao lešine,
Zar da i Srbi završe kao plen iste nezasite
satanske mašine?

                                                                                  19. april 1999.