Zorica Arsić Mandarić

OGLED SA SMRĆU

U jedanaest knjiga,
jedanaest puta ogledala sam se mirno
sa životom u ogledalima literature.
Ovaj ratni trenutak
ogled je sa smrću!

Pola veka mog života
možda je poluvek raspadanja
čudesne materije
slovenskog strpljenja
ili rodoslovnog trpljenja.
Odjek duboke strepnje za optuženo srpstvo!

Dug je mojoj i drugoj deci.
Bes, koji mi jedino preostaje.
Odanost prijateljima,
lekarskom pozivu,
porodici.
Ritualna vernost prošlosti,
uverenost u istinu o nama,
a s tim u vezi,
raspad virtuelnog kosmopolitskog osećanja.
Voljnost da prenosim legende.

Naša čudesna deca pevaju
po trgovima i mostovima
pod bombama -
prave najnoviju legendu!
Jedino ona zaslužuju
da pod sirenama krenem iz Beograda
u moj carski Kruševac,
držeći na krilu otkočeni rukopis
kao protivavionsku raketu,
bez sumnje da li ću stići do "Bagdale",
moje kolevke
u kojoj ću sigurno naći
sklonište.

Ovo je moje dvanaesto odvažavanje u poeziju,
a to je sveti apostolski broj
koji obavezuje
na Božju i ljudsku optužbu
protiv nečoveštva.
Da se dodamo istoriji,
a da ne ustupimo
geografiju!

Nama se ponovo događa
Istorija,
ali i novo stradanje,
možda i zato
što se nismo dovoljno slagali i priznavali,
iako smo se
voleli.

A njima se ovo prokletstvo
moralo dogoditi,
jer nisu naučili
da srpski kamen
nije evropska bombona,
nego okamenjena kosovska kost!

Optužena sam kao žena
što nosim pravoslavno srpsko seme,
kao majka
što sam rađala Srpčiće
koji njih pobeđuju na svakom planu:
lepote, sporta, šaha, matematike.
Kao lekar,
optužena sam što uspešno branim
časnu srpsku medicinu
i pod sankcijama,
kao slikar
što ovekovečujem lepotu
najčudesnije zemlje na Balkanu,
kao intelektualac
što ne priznajem
silu bez logike, tradicije i pameti,
a kao pesnik
što reč istine uporno nadnosim
nad prećutane muke svog neustrašivog roda.

Ja ih optužujem zato što su sve mogli,
a nisu hteli!
Zato što ne razlikuju
bašte od baštine
ni sapunjave storije od istorije.
Zato što nemaju svoje da pamte,
pa su im kolevke muzejski eksponati
a naše su kosovski grobovi.

Optužujem ih zato
što misle da su naše granice
zabavne lego kockice,
što ne znaju da Tesla nije Amerikanac
i da Šiptar nije starosedelac Gračanice,
što ne razumeju
da je Kosovo srpski Jerusalim.

Optužujem ih što ne znaju
ni jednu našu psovku
gde traje genska lirika,
ni jedan deseterac
a svaki je iskonska poruka!

Optužujem ih zato
što se naša deca noću igraju gvozdenim leptirima
koji se izlegu u skloništima.

Optužujem ih
što se naša deca ujutru smeju
jer se osećaju
- promašeno!

Aprila 1999.
U Beogradu

************************************************************

*Ovaj tekst pisan je kao proza i bio je predgovor za dvanaestu po redu
knjigu pesama Zorice Arsić Mandarić VEZ MAČEM
( Izdavač BAGDALA - Kruševac).
Autoru ovog web site-a čini se da je, u veoma jakoj konkurenciji,
 ovo jedna od najboljih pesama u ovoj knjizi!
Zato je i donosimo u ovakvom obliku! Nadamo se da nam Zorica Arsić
- Mandarić, koju nismo pitali za odobrenje da tako učinimo,
neće zameriti!