A vitar puše

(Z. Runjić – J. Fiamengo – S. Kalogjera)

 

Su zrnon soli, su mrvu kruva

 i puno duše

ova nas jubav tepli i čuva

A vitar puše!

 

Su pjaton juve kad projdu dani

i stvari luše

ova nas jubav jača i rani

 A vitar puše!

 

I neka projdu sve obilance,

svi lipi gušti i sve užance!

I neka nima ni sna ni smija

uz tebe uvik znan ča bi tija –

A vitar puše, a vitar puše!

A vitar puše, nek samo puše!

 

Su kapju uja, su šaku zeja

kad sni se ruše

ova nas jubav diže sa tleja

A vitar puše!

 

Kad gori svića a nima loja

kad udru suše

ova je jubav šira od poja

A vitar puše!