Anđele moj

(Z. Runjić – J. Fiamengo)

 

Tvoje su oči

svijeće od voska

munja u noći

 kiša dok roska

Tvoje je lice

čisto i meko

šalješ mi ptice

kad si daleko.

Ljubavi moja,

anđele moj!

Ljubavi moja,

 anđele moj!

 

Tvoja su krila

 rumena zora

baršun i svila,

 ljeskanje mora

ispunjaš zvukom

 odjeke truba

mašeš mi rukom,

 zoveš se ljubav.

Ljubavi moja,

 anđele moj!

Ljubavi moja,

 anđele moj!

 

Kažeš mi: Ljubi, ljubi, ljubi

čekaj i strepi.

Dani su grubi, grubi, grubi

s tobom su lijepi.

Ljubavi moja,

anđele moj!

Ljubavi moja,

 anđele moj!

 

Kažeš mi: Nije, nije, nije

nestalo sunca.

Srce se smije, smije, smije

s tobom kad kuca.

Ljubavi moja,

 anđele moj!

Ljubavi moja,

 anđele moj!

 

Tvoje je čelo

takva ljepota

snaga si, vrelo

moga života

Da se u srcu

 pomakne glečer

jasnu i bistru

otvoriš večer.

Ljubavi moja,

 anđele moj!

Ljubavi moja,

 anđele moj!