Dva puta san umra

(T. Huljić – V. Huljić – G. Mineo)

 

Kad je nebo meni dalo tren

reklo mi je: »Idi, bit ćeš njen!«

U srcu san te nosija od kad san se rodija

al' san kasno svatija da nisan ja za te.

 

Tog sam dana tebi doš'o ja

osim sebe nisam ništa ima

a čime bi te prosija da bi tebe dobija

srce nije dovoljno i nisan ja za te.

 

Živote moj, dva put san umra,

umra za njom:

prvi put, kad san je vidija ja,

drugi put, kad je otišla.

Živote moj, dva put san umra,

umra za njom.

 

Kad te danas vidin da si snjim

ja od tuge za tren ostarin

i nebo je pogrišilo, karte je promišalo

od mene te odvelo, uzelo draga.

 

I nisan ja za te,

na, na, na, na

na, na, na, na, na, na.

Prvi put, kad san je vidija ja,

drugi put, kad je otišla.

Živote moj, dva put san umra,

umra za njom.