Eliza

(Z. Runjić)

 

Sa usana, na tvoje uvojke

iz poljupca, u tvoju postelju

 iz postelje, u beskraj jednog drugog neba.

 

Kad odemo, iz svojiih nemira

 kad tonemo, u beskraj svemira

poljubi me, i to je sve što dvoje treba.

 

Eliza, Eliza,

samo ponavljam ime

Eliza, Eliza,

moje nebo iz bliza

Eliza, Eliza

za sve sunčane zime

Eliza, Eliza

zadnji dragulj iz niza.

 

Odvedi me,do zadnje postaje

poljubi me, za sve što ostaje

i ne pitaj, kuda nas vodi cesta ova.