Lišina

(Z. Runjić – J. Fiamengo/M. Popadić – D. Žgur)

 

Život ti je ka lišina,

zalud s viron čekaš asa

jerbo srića, furba lina,

muči, ne da glasa.

Pa bi svima dobra bila

u tom macu nika žunta,

da ne projde igra cila

lišo i bez punta.

 

Svit se vrti, karta šeta,

zoveš trice, dojdu fanti,

poslin briškule, trešeta,

uvik isti kanti!

Mac se tanji, život biži,

svakom dojde ista mira,

od života sami friži,

samo pasja vira!

 

Život ti je ka lišina,

dikod udre, dikod striša,

podili svoj dil morbina,

tuče nas i miša.

Letu kupe, letu špade,

pomalo se prazni boca,

motaje se pa se krade,

sve nas vrime štroca.

 

Život ti je ka lišina,

dojde bašton, ni dinari,

vonja ludost i friškina,

igra se i stari.

Imaš karik, zoveš druga,

u toj igri nima skuže,

boja karta sve pošpuga,

zalud ti akuže.