Margarita

( J. M. Stanić - J. M.Sstanić - G. Mineo )

 

 

Margarita, zva san oblak u visini,

Margarita, zva san vitar topli, lini,

Margarita, zva san more ča se pini,

Margarita, po tebi san ime svemu da.

 

Najlipše san vrime zaključa u sebi,

Margarita ključ san zavitova tebi,

sriću san prikriži, više nisan svoj,

Margarita, tako mi triba dodir tvoj.

 

U dvoru još gori svitlo cilu noć

još uvik se prezan, mislin da ćeš doć

u vitru te čujen di zoveš me,

a svića još kapje samo za tebe.

 

Margarita, Margarita

Margarita, Margarita

Margarita, Margarita

i kad skonča sve

mirno ću leći uz tebe.