Na kraju puta

(Z. Runjić – T. Zuppa – N. Kalogjera)

 

Nemoj prišit stara moja

isto ćemo doć

jer do kraja nima ouno

di nas čeka noć.

 

Odmori se i pogledaj

još unazad niz velik put

pa mi reci jeli bija

zaludan sav trud.

 

Jerbo i sad ka' da čujem

zavit ća smo dali

da ćedu nas o života

isti nosit vali;

pa ća bude nek se vrši

 od nas višja voja

ista kob ća tebe najde

bit će kob i moja.

 

Oli triba o života

sve najlipje dat

pa sve dovle nosit brime

 i nikad ne stat.

 

Sad kada smo zavridili

od sunca još taj topli trag

na svršetku našeg puta

sve je gušći mrak.

 

Stara moja, stara moja.