Ostaj mi zbogom

(Z. Runjić – J. Fiamengo)

 

Ka pusto more pusto je u duši

a brod se više zaustavit ne da

i peku riči grlo mi se suši

i srcu mom je tisno dok te gleda.

 

Ne sudi strogo život hoće tako

na to ča voli ne moreš ga silit

ni tebi nije a ni meni lako

al' ča se more moramo se dilit.

 

Ostaj mi zbogom, jedini moj cvite

uz Marjan lipi spavaj mi ka' dite

ostaj mi zbogom, sunce nek te grije

i galeb bili nek nad tobom bdije.

 

Di god se najden dan mi neće svanut

po lipu da te komu ne spomenem

iz tvog će oka vrila suza kanut

kad jednog dana u tvoj porat krenem.