Piva klapa ispo' volta

(Z. Runjić – J. Fiamengo – Z. Runjić)

 

Šotovoće piva klapa

u to gluvo litnje doba

iprolazi ispo’ skala

di se suši tvoja roba.

Do pergula riči lete,

pun se misec smije gradu;

ti se dižeš iz koćete

da poslušaš serenadu.

 

S ponistre se vidi Šolta,

piva klapa ispo’ volta.

U dajini svitle koće,

piva klapa šotovoće.

Ti se ozireš po sobi

slika je na kantunalu

oneg ča ga more odni

u daleken fortunalu.

 

Opustila davno riva,

zatvoreni su portuni.

Ispo’ volta klapa piva

tvoji mirišu lancuni.

Tiho razmičeš koltrinu,

zrila si ka litnje voće;

o jubavi i o vinu

piva klapa šotovoće.

 

S ponistre se vidi Šolta,

piva klapa ispo’ volta.

U dajini svitle koće,

piva klapa šotovoće.

Niko neće te kaštigat

ka bi skinila korotu;

žalost će te svu deštrigat,

a još moreš dat lipotu.

 

S ponistre se vidi Šolta,

žmiga svitlo ispo’ volta.

U po bota, kada pasa,

piva klapa ispo’ glasa.