Poeta

(Z. Runjić – M. Popadić – S.Kalogjera)

 

 

Sad je kasno da se kaje

nima nazad s oveg puta

pustin nebon sve dok traje

moja zvizda neka luta

 

Ne razumin ništa više

samo pismu duša jubi

i na vodi rič dok piše

ona sebe ludo gubi

 

Potroši san mladost i dušu i tilo

a sve lipo ća je bilo ća je ludo srce snilo

u pismi se zbilo

Sad ladne su noći i g'rko je vino

neka skonča ovo tilo kad sve lipo ća je bilo

tek srcu se snilo potroši san mladost

i dušu i tilo

 

Sudbo moja ća mi dade

da su stvarni snovi stari

jedan cvit u krilo pade

mojoj slomljenoj gitari

 

I da neće mora daje

ovo srce ća se dalo

dok van s vitron pismo šaje

njemu osta lišće palo