Stine

(Z. Runjić – Z. Runjić – S. Kalogjera)

 

Stine, potrošilo je more

ja sam potroši dušu

bez suza, bez smija.

Stine, potrošilo je more

ja sam potroši ljubav

bez bola, bez grija.

 

Ne ostavljaj me sad,

u ponoru bez dna

budi sa mnom

još mi triba svitlost tvoja.

Ne ostavljaj me sad,

dok preklinjem te ja

budi sa mnom

mir da nađe duša moja.

Ne ostavljaj me sad,

ne ostavljaj me sad,

bez nade...

 

Stine, potrošilo je more

ja sam potroši dušu

bez suza, bez smija.

 

Ka' stine

potrošilo se vrime,

umirilo se more

a nov, sviće dan.