Štorija

(J. Fiamengo)

Dalmacijo, priča mi je dida

ka garbin si ča kadene kida

i najlipja punta o bonace

kad triskadu gromi, topi, mace.

Dalmacijo, zelena i gola

ča bila si ka i tiramola

jer svako te vuka i potiza

a puntar se na bajunet diza...

Dalmacijo

evala ti bilo!

Dalmacijo, moj sokole!

Dalmacijo, sve ti cvalo!

Dalmacijo, moj sokole!

Dalmacijo, sve ti cvalo!

Dalmacijo, čača je kaživa

da bila si ka leut od driva

ča stanja se kad navale bote

i budiš se ne daš da te krote.

Dalmacijo, ustale su kale

da pobignu od tuje štivale

a čaća je s mora tira zviri

i kleja se crjenoj bandiri...

Dalmacijo

evala ti bilo!

Dalmacijo, tebi sada pivan

armoniku tvojon stićon štiman

od onih san ča se u te kunu

i budni su na tvome timunu.

Dalmacijo, dok lanterne gore

o judima i o tebi zbore

a štorije o tom navik traju

s kolina se na kolino šaju...

Dalmacijo

evala ti bilo!