Sve je kriva đelozija

(Z. Runjić – J. Fiamengo)

 

Sve je kriva đelozija

ča san cili život zbija

iza tih krakuna

i samoće deru, grizu

pa mi s morbidecon lizu

godine pržuna.

 

Sve je kriva đelozija

ko zna di san s glavon bija

kad san nož potega

dobro znaš, kad krv uzmiša

za te bih na svakog iša

altroke na njega.

 

Đelozija

zalud sanjan da virnost je tvoja

za sva vrimena

Đelozija

zašto pisma se vraćaju moja

neproštivena.

 

Đelozija

zalud kontan da čekat ćeš mene

i dan vinčanja

Đelozija

zašto rekla si moj grih da praštaš

kad drugog sanjaš.

 

Sve je kriva đelozija

sad me peče i probija

gvožđe od reštela

ka šananbul dok po noći

konat vodin kad će proći

škripa tih britvela.

 

Sve je kriva đelozija

zbog nje san se, kažeš, bija

užga ni zbog čega

tebe san u zvizde kova

a od tebe niti slova

da bi' miran lega.