U prolazu

(Z. Runjić – J. Fiamnego)

 

Sad smo skupa tako ritko

ma se tišin bit će boje

kad te vidin, zasja svitlo

ti me gledaš priko voje.

 

U životu sve se minja

uvik niko sriću priči

još san čovik, nisan stina

čuvan za te nike riči.

 

U prolazu, u prolazu...

 

Puše jugo, triska bura

i bonaca di god svrati

još visoko stoji ura

ovo vrime, ovi sati.

 

Pusti neka vitar nosi

one naše zadnje riči

svitlo sja u tvojoj kosi

tvoj me pogled i sad liči.

 

U prolazu, u prolazu...

 

Mene i sad zove more

zvono tuče s kampanela

al' mirišu neke zore

naša ljubav srid tinela.

 

I dok sidin u kavani

sve još tu na tebe sliči

sve je isto ka' i lani

isti judi, iste riči.

 

U prolazu, u prolazu...

 

I dok čekan, teku ure

ko zna ča i kome broje

gledan nike stare cure

nima veze bit će boje.

 

Svit je ovaj krcat zlobon

vaja mi na more ići

ma bi prije tija s tobon

da izminin nike riči.

 

U prolazu, u prolazu...

U prolazu, u prolazu...