Zlatni snovi

(Z. Runjić – T. Zuppa – D. Žgur)

 

Rasuja san pustu radost

tu na žalu tvojih vala,

utaba san lipu mladost

u prašinu tvojih kala.

 

Sad me pusti, pusti grade

pod sunčane tvoje strane,

da proživin bar još jednon

one moje mlade dane.

Da polako još obajden

uspomene svoje stare

da bi vidi, oli čuja

sića li se koja mene.

 

Po kornižu stare rive

svud san pisa svoje ime

da bi ništo bar od mene

sačuvale tvoje stine.

 

Sad me pusti, pusti grade

pod sunčane tvoje strane,

da proživin bar još jednon

one moje mlade dane.

Tu u sjeni tvojih mirta

sarani san zlatne snove

pa sad čujen u samoći

da me nešto sebi zove.