SCRIPT MOVIE II
KAKVE JE MJERE PEDUZIMAO
BUGARSKI OKUPATOR , PREMA
MUSLIMANIMA U
OD 194 1 - 9 SEPTEMBRA 1944 GOD.
SINDJELIC` 1973 GODINA
----------------------------- ------
-1-
Aprila meseca 1941 godine , kapiturilala je vojska kralje-
Vine Jugoslavije I u nas^oj zemlji na vlast dodjos^e nekoliko gospo-
Dara saveznika fas^istic^ke Njemac^ke. U danas^njoj a rani-
Je se zvala ÃÂÃÂÃÂÃÂ Juz^na Srbija ÃÂÃÂÃÂÃÂ ( Vardarska Banovina ) Bugari uspostavi_
S^e svoju okupatorsku vlast.
Bugari sa dolaslskom u doveli su I svoj glav-
Ni c^inovnic^ki aparat , policiju I vojsku , radi odrz^avanja ÃÂÃÂÃÂÃÂradaÃÂÃÂÃÂÃÂ u
Okupiranoj I da sac^uvaju granice na podruc^ju s^to im je
Ustupio hitler , kao saveznicima , sa obavezom da se bore protiv
Antihitlerove koalicije I svih miroljubivih ljudi cijeloga svije-
Ta.
Bugarska agentija , sa dolaskom uspela je da
Pronadje svoje saradnike iz , Albanskog , turskog I srp-
Skog stanovnis^tva I da pojac^a disciplinske mjere protiv svih pro_
Gresivnih ljudi porobljene .
Bugarski saradnici vec`inom su bili izrodi svih nacional-
Nih pripadnosti , koji su radi dobijanja izvesnih privilegija kod
Vlasti ( netko svesno a netko I nesvesno) sluz^ili okupatoru kao do-
Us^niciÃÂÃÂÃÂÃÂ u sprovodjenju odredjenih mjera s^to je primjenjljivo okupator .
Te mjere okupatora bile su usmerene u pravcu uc^vrs^ivanja vlasti
I sprovodjenja rekviziicije sa oduzimanjem osnovnih namernica kao z^I-
To , meso, vuna , koz^a , industriski proizvodi I sve ostalo s^to je
Sluz^ilo za snabdevanje stanovnis^tva u Bugarskoj I vojnika na fron-
Tovima.
Radi boljeg uc^vrs^c^ivanja vlasti okupatora , Bugarska je
Agentura pronas^la dovoljan broj saradnika svojih , od koga su se fo-
Rmirali ÃÂÃÂÃÂÃÂkomitetiÃÂÃÂÃÂÃÂ kao politicka vlast , ^to je prestavljala produ-
Z^enu ruku okupatorske drz^avne vlasti.
Ovi komiteti bili su formirani po selima I po svim gr
Dovima S^irom . Ovi komiteti pos^to su bili sastavljeni od
gra
Mesnog stanovnis^tva , poznavali su sve djane u svome mjestu I mogli
%
-2-
su za svakog gradjana da daju potrebne podatke za njegov poli-
tic^ku pripadnost I za njegovom raspoloz^enju prema okupatoru. Vak-
vo poznavanje stanja , bilo je od velike koristi okupatorskim vla-
stima , koji su mogli u svako vreme da preduzmu odgovarajuc`e mje-
roprotiv onih ljudi u koji su bili spremni da preduzmu
organizacione mjere preko kojih mjera bi se osjetila namjera oku-
patoru.
Mlsdji po godinama izdajnici svoga naroda pod rukovods-
Tvom starijih sauc^esnika c^lanova ÃÂÃÂÃÂÃÂKomiteta ÃÂÃÂÃÂÃÂ I iskusnih nacionali-
Sta - koji su se opravdano osec`ali kao ÃÂÃÂÃÂÃÂvelikobugariÃÂÃÂÃÂÃÂ
I bili vojvode jos^od prvog svetskog rata kasnije , formiras^e
Dobrovoljac^ke vojne organizacije nazvane ÃÂÃÂÃÂÃÂkontrac^eteÃÂÃÂÃÂÃÂ. U ovim jedini-
Cama primani su samo dobrovoljci hris^c`anske pripa-
Dnosti iz .Dobrovoljac^ke vojne jedinice ÃÂÃÂÃÂÃÂbalisti ÃÂÃÂÃÂÃÂ formirane su od pri-
Padnosti Albanske pripadnosti . Od pripadnika srpske nacionalnosti
Formirane su vojne jedinice nazvane ÃÂÃÂÃÂÃÂc^etniciÃÂÃÂÃÂÃÂ.
Ove sve tri vojne pripadnosti (grupadije ) imale su svoje
Pokrovitelje/zvane vodje , kao sto su vodjeni I to :ÃÂÃÂÃÂÃÂkontrac^etniciÃÂÃÂÃÂÃÂ
Pod rukovostvom Vanc^a Mihajlova koi je imao za cilj , da teritori-
Ja bude pod njegovim rukovostvom posle rata a u sa-
Vezu I u okviru ÃÂÃÂÃÂÃÂVelike BugarskeÃÂÃÂÃÂÃÂ.
ÃÂÃÂÃÂÃÂBalistic^ke vojne formacije, radile su pod direktivom
Zloglasnoga ÃÂÃÂÃÂÃÂDzemaÃÂÃÂÃÂÃÂ I /Mefaila ÃÂÃÂÃÂÃÂ sa namerom da posle rata stvore ve-
Liku Albaniju ÃÂÃÂÃÂÃÂ ÃÂÃÂÃÂÃÂpod vladavinom monarhije . Rac^unali su da sve s^to
Su naseljeni sa Albancima (teovo , gostivar , kic^evo , Debar I od
Kac^anika celo Kosovo I Metohija da pripoje danas^njoj Albaniji I da
Povrate Ahmet Zogu na vlast.
ÃÂÃÂÃÂÃÂC^etnici ÃÂÃÂÃÂÃÂkoji su bili sastavljeni od srpskoga porek_
la bili su komandovani od strane Draz^e Mihajlovic`a , c^iji vojni s^tab
se nalazio na ÃÂÃÂÃÂÃÂRavnoj GoriÃÂÃÂÃÂÃÂ u centralnoj Srbiji.
Ovakvih dobrovoljac^kih kontra jedinica bilo je mnogo for-
Mirano kako u tako I na Kosovu I Srbiji.
%
-3-
Spomenuti komiteti dos^li su na ideju da svi oni koji ni-
Su htjeli da se jave u dobrovoljac^ke kontra jedinice koje su delo-
Vale protiv narodno oslobodilac^kog pokreta , da ih silom oteraju
Na prisilne radove za osvetu , kako se ne bi organizirali protiv
Postojec`e vlasti . Oni pripadnici Albanske , Turske I Srbske narod-
Nosti koje stijo da se upis^e u dobrovoljac^ke jedinice vojne njih
Nisu terali na prisilne radove radove nego su im davali oruz^je I
Davali im sve potrebe za njihove familije I bili su privilegovani kod
Drz^avnih politic^kih vlasti.
Nap ravili su spiskove I prikupili potrebne podatke I
1942 godine prisilno sprovodno sa vojnicima oterani su na ratis^ta.
Takva radna jedinica , bila je formirana od pripadnika
Turske I albanske nacionalnosti sa podrucÃÂÃÂÃÂÃÂja I okolnih se-
La , pa sve do granice prema Tetovu dokle su drz^ali Bugari I juz^-
No do Velesa I Vranja.
Druga radna jedinica bila je formirana od Turaka I Alba-
Naca iz ostalih krajeva isto su drz^ali bugarski okupa-
Tori , iz istoc^ne .
Trec`a radna jedinica bila je sastavljena od Srpske na-
Cionalnosti iz okoline : Pres^eva , Bujanovca , Vranja pa sve do gra-
Nice dokle su se granic^ili sa Nedic`evom Srbijom.
C^etvrta radna jedinica bila je doverena iz Egejske
Od politic^kih zatvorenika , koji su bili zatvoreni od Buga-
Rskih vlasti koji su se osec`ali.
Ove C6etiri radne jedinice bili su na radilis^tu u okoli-
Ni Carevoga Sela ( DelC^evo) od prokopavanja tunela za Z6eleznic^ku pru-
Gu od KoC^anaa do stare granice s^to vodi za Gornju Dzumaju u pros-
toru od okolo 80 kilometara.
Radne jedinice bile su mahom formirane prema nacionalnoj
Strukturi :Albanska , Turska ÃÂÃÂÃÂÃÂciganska , Srbska I nazvana ÃÂÃÂÃÂÃÂGrc^kaÃÂÃÂÃÂÃÂ.
%
4 crvene , 1 plava
1 zilet I uzmes^
4 z^ute svec`e.
1 je polis^ na [poslu
joma jedna svec~ 1 vec~e
prihod prihas~
2 vec~ 2 svec`e
3 vec^e 3 svec`e
3 veC`e tuz^an dan
vrati I cekla kuc`a od desko
prema levo miris^e se
zavruva vodi
sa tom jan
popoaruje se
pros^et I spaja z^ilet.
Radne jedinice bile su mahom formirane prema nacionalnoj
Strukturi:Albanska , turska-ciganska, Srbska I nazvana grc^kaÃÂÃÂÃÂÃÂ.
-4-
Ove radne jedinice brojale su ukupno oko 1800 omladinaca.
Nihov rad obavljao se na izgradnji nasipa za zeljeznicku prugu sa namerom
Da povez^u prugu koja je postojalla do Koc^ana
A odatle da produz^e preko Carevoga sela preko granice do Gornje Du-
Maje u pirinskoj
Na ovoj teasi vrs^eni su iskopi, nosila se zemlja da se
Popunjavaju doline , da se prokopavaju I betoniraju tuneli I mostovi , da se lomi I kopa kamen
I isti da se tuca rukama za nasippe
Ispod z^eleznic^kih pragova I tome slicno .
Od halata postojao je kramp , lopata , c^ekic`, drvena koli-
Ca kao I Z^elezne vagonetke gde se trebalo dalje nositi zemlju za popunjavanje delova.
Svaka radna jedinica bila je organizirana kao vojna or-ganizacija na bataljone , C^este I desetine .
Sa jedinicama bila je organizirana kao vojna organizacija
Na bataljone , c^ete , I desetine.
Sa jedinicama rukovodili su vojna lica regularni vojni kadar I odredjen broj naoruz^anih vojnika radi obezbedjenja .
Mi s^to smo bili u radnim jedinicama u poc^etku su nam bili
Dali vojnic^ka odela I pus^ke bez municije I posle 15 dana , kada su nasobuc^ili da znamo da se okrec`emo na levo I na desno odma su nam oduzeli
I pus^ke I odjela vojnic^ka.
Unjesto pus^ke dali su nam kopac^e , lopate I kolica a ume-
Sto odjela stara iznos^ena sa zakrpama letnja odjela , kape I drvene opanke na nogama .
Treba spomenuti , dok smo bili oko 15 dana kao vojnici imali
Smo dovoljno hrane I hleba kao I krevete za spavnje u kasarni u Carove selu.
Posle 15 dana , kad nas oteras^e na teren tamo nam napravi-
S6e barake pokrivene sa nekim starim ceradama , kroz koe bi svaka kap kis^e procurila iza vrata.
%
-5-
Na terenenimu uvedos^e neke norme za kopanje I prenos^ene zemlje punih 18 sati dnevno da ispunimo odredenu normu , kao dokaz I potvrda ovome , moz^e se citalac uvjeriti u ovo na jednog c^oveka norma je bila od 200 ÃÂÃÂÃÂÃÂ400 punih rucnih kolica da prekopa I da onesu gore na nasip I da se trc^ec`I vrati gore na mestu gde kopa .
Bili su uveli metodu rada ovakvu:
Na 10 radnika jedan desetar vojni , koji zna koji covek koji broj nosi . Kada napuni kolica vikne naprimer : broj 1,2 ,3 I tako dfalje I onaj desetar uvede u svoj beljez^nik da e taj broj oterao ta kolica zemlje I sve tako dokle ne ispunis^ odredjeni broj od 200-4-- . ovaj broj kolica bio je odredjivan svakog dana razlic^ito od strane vojnih stares^ina , zavisno od dalec^ine od koje se kopa I nosi zemlja.
Odredjeni broj kolica koji treba da se iskopa I odnese toga dana postavljen je samovoljno I bez pitanja ili diskusije tih ljudi da se I oni malo upitaju da li su u stanju da to prenesu toga dana ili ne I ako se to ponavljalo sigurno 295 dana u toku 1942 godine.
Nikada mi nijesmo mogli ni jedan ispuniti normu prije 21 c^asa , to jest letnji dan od 3. C^asa ujutru do 21 c^asa navec^er (18 c^asova).
Ovo vreme se rac^una samo dok smo na ggradilis^tu, inac^e dok se dodje do gradilis^ta , zavisilo je od dalec^ine svakog dana razlicito. U prvo vreme barake su nam bile blizu 1-2 kilometara a posle 2-3 meseca rada , barake za spavanje ostajale su iza nas I do 5 km. Daljine . Moz^e se zamisliti , kakav je to bio napor svakog jutra dignuti se u 3 c^asa pes^ac^iti 5 km . I na ramenu nositi svakoga dana :lopatu, kopac^ , I nekad I z^eljeznu S^tangu . Isto tako , posle zavrs^enog rada , oc^istiti lopatu , kopac^ I s^tangu I na ramenu okac^enom vratiti se 5 km. Do barake na spavanje . Dok se vec^era nikada nismo legli prije 23-24 c^asa uvec^er.
%
-6-
Vis6e puta se des^avalo mnozini od nas , da broimo koliko smo otjerali kolica medjutim desetar koji pis^e nije ubeljez^avao sve a nikomu nije smijo prigovoriti da nije on u pravu jer bi jos dobio I batine povrh rada .
Desetari su radili pod komandom zloglasnoga poruc^nika Ivana Zaharijevog, jer prije njega dok on ne dodje nitko nije smio da predje poso makar to bilo I 10 c^asa navec^er.
Onaj broj radnika koji je bio fizic^ki iscrpljen a nije
Mogao da ispuni odredjenu normu des^avalo se da dodje smena vojniku I pod njenom komandom da produz^iti raditi sve dok se ne vratimo ponovo iduc`eg dana .
Za svaka napunjena kolica zemlje , vodila se konrtrola od strane vojnika I oficira , jer tako su se bili postavili pravci s^to
Se moralo proc`I I pokraj dez^urnih na radilis^tu. Svaka kolica koja nije bila vrhato napunjena nije se urac^unavala, nego zbog nje bri-
Sale su se I 10 odnes^enih kolica I za toliko se I namanjivao broj ispunjene norme.
Ako bi se uzeo prosek izmedju 200 I 400 kolica dobilo bi se 300 kolica kolica zemlje da se moralo iskopati , napuniti I odneti na nasip koji je bio bio udaljen prosec^no 100 I vis^e metara I nasip visok od 1-4 metara visine gdje se istopvarala zemlja . U jednom ku-
Bnom metru zemlje ako ima 15 kolica to znac^I da se kopalo po 20
Kubika zemlje , tovarilo I prenosilo na udaljenosti 0d 100 metara I visini do 4 metra.
Imalo je takvih mesta u dolini pokraj korita reke bregalnice
, da c^ovek sa sa jednim udarcem krampa nije mogaoo jedno parc^e kao s^aka
da iskopa od tvrdoce kao da je bilo betonirano . U ovakvim uslovima moz^e se zamisliti s^to znac^I 20 kubika zemlje isko-
pati I prenijeti I to ako desetar upis^e sve s^to se odnese.
%
-7-
vis6e slucajeva bilo je , da oni koji nisu radili na fizi-
c^kim radovima padaju u nesvest od vruucine jer se radilo I po najvecoj vrucini za
vrijeme ljeta . Moralo se raditi , jers e imalo samo 30 minuta odmora za vreme ruc^ka, imali smo
I 30 minuta za doruc^ak I 4 puta po 5 minuta da se podje vani , radi
Fiziolos^ke potrebe I to pod kontrolom vojske , koja nas je drz^ala u obruc^ju svakog dana , bilo dok smo na poslu ili u barakama na spavanju.
Ispricao bih neke doz~ivljaje koje nemogu ni do sada da
Ih zaboravim . Bilo je to Avgusta mjeseca nesec`am se datuma , dobili
Smo ruc^ak I zajedno sa s^ukom avdovic` I jednom Albancem iz okoline Djorc^e petrova , sklonili smo se u hlad gde smo pravili iskop.
Od umora I vruc`ine , nijesmo zabeljez^ali da se odronila jedna karpa
Zemlje I poc^ela padati pravo na nas . Dok smo primetili istrc^ali smo I malo se izvukli ja I S^uko pos^to smo bili na kraju , zemlja je bila na onog nas^eg druga I udarila ga sa visine od nekoliko metara
Bas^ preko kic^me .S6uko je bio malo zatrpan I ja sam my
Pomogo da se izvuc^e . Medjutim obadvoica brzo smo otrpavali zakopanog druga I dok smo ga odtrpali on je bio vec` unesves^c`en.
Dok smo mi njega izvlac^ili , jedan od vojnika straz^ara ,
Otrc^ao je I viknuo porucnic^e Ivana Zaharijeva. C^im je dos^ao Zaharijev
, odma je uze jednu drz^alic od kopac^a I poc^eo da udarta po stomaku
I grudima onesves^c`enog druga . Naredio da se polije sa vodom
I da se prenese u bollnicu u ÃÂÃÂÃÂÃÂPernikÃÂÃÂÃÂÃÂ. Ujutry smo saznali da je nas^ drug
Umro I sprac`en mrtav u njegovoj kuc`I da ga zakopaju.
Gledao sam svojim oc^ima , to je bilo kasno u jesen kada je bila
Rtijeka Bregalnica Zaledjena da u 3 c^asa u jutru sprovodi zvanog
Dzordza iz grc^ke jedinice do rijeke I tamo vojnik straz^ar sa uskojom mu naredjuje I ugazio u vodu po glavu iznad vode. Grk je izvrs^avao naredjenje I ugazio u vodu opod
Led I po 2 c^asa tako stajao a straz^ar mu stajao nad glavom . oVako
Su postupali sa tim Dzordjem 3. Jutra uzastopce . kad bi ga straz^ar dovodio na radilis^te iz vode u kojoj je bio po 2 sata njegovo tijelo
Je bilo pomodreno I pocrnjelo od studeni. Kad bi dos^ao iz vode
%
--8-
odredjivali su mu normu 2 . puta vec`u nego nama , sa izgovorom da momc^e
treba da se zagreje da se ne prehladiÃÂÃÂÃÂÃÂ.
Kada smo razgovarali sa njime zas^to ga muc^e u vodi
On nam je ispric^ao : Jednoga dan kada je odmarao u nedelju , terali su
Ga da brije I da podos^is^ava oficire bez ovaca. Jedan podoficir koji
Je poslednji dos^ao bilo je kasno uvec^e I nije ga mogao obrijati, ondar mu se ovaj zakanio da c`e platiti ÃÂÃÂÃÂÃÂ za neuc^injenu
Uslugu > Vec~ drugog dana , bio je pozvan u kancelariju vodnika I napao ga je ÃÂÃÂÃÂÃÂdaje toboz^e on nas^ao neke levove u baraki a nije ih smijo
Prijaviti ÃÂÃÂÃÂÃÂ. Djordje nije imao pojma za ove pare ali mu ni to nije
Vjerovalo fas^istic^ko rukovodstvo, nego je doneo odluku da izvrs^ava kaznu
U vod I za tri dana uzastopce po dva sata.
DA vam ispric^am jos^ jedan doz^ivljaj od strane drugih
S^to sam gledao/oc^ima svojim te godine.
Dos^li smo u 11 c^asova uvec^e na spavanje a to je bilo jos^
U poc^etku dok smo bili u zgradi smes^teni U Carevom selu (Delc^ev) I te vec^eri na mene je bio na red , da dez^uram sa drveto ruci u hodniku I da ulazim po sobama I da pokrivam ljude
Ako se neko bio otkrio u snu
.
Oko 12 sati u noc`I dodje jedan podoficir sa jednim desetarom S^o ga vikahu Djordjija
Narede mi da polako viknem jednog od radnika po imenu S^aban a zvali smo ga ÃÂÃÂÃÂÃÂRes^etyarÃÂÃÂÃÂÃÂ pos^to se zanimao sa pravljenjem sita I res^eta prije da ga doteraju na rad . Ovaj S^aban bio je iz sela Pakos^eva ili Tahora blizu zellenikova iz okoline. Ja sam otis^ao I pozvao S^abana da se digne bez da znam zas^to
Gha zovu. Cim je dos^ao Saban otvorili su kapak od jednoga podruma u hodniku I naredili mu da sidje
S^aban je sis^ao a meni naredis^er da zatvorim kapak I da ne otvaram dok mi oni ne narede. C^im sam
Zatvorio kapak njih obojca poc^eli su da ga udaraju sa
Drz^alicom od kopac^a I sa vojnic^kim opasac^ima . Uprav o vrijeme S^aban ih je m
Molio za milost I jaukao , a posle izvesnog vremena , glas mu je bio umukao I
Pao onesves^c`en na betonsku ploc^U u podrumu
Oni su izas^li npolje I naredili mi da odem spavati.
%
-9-
kad su nas digli ujutru u 3 . casa sve nas postroili I prebrojali ali S^abana nije bilo u stroju . Kad su ga doterali u stroj iz podruma bio je ceo podbuho od modrica I nije mogao stajati
na nogama. Kad su poceli ponovo da ga biju prvo se digo , cetvoronos^ke pa se onda ispravio . kad su ga pred nama bili govorio je podoficir da treba da mi se zagrije krv , kako bi mu proradila , da moz^e bolje hodati sa nama zaedno cijeloga dana do uvec^e nosio I kopao zemlju.
U jednom prolazu sa kolicom napunjene zemlje s^to je gurao iz grc^ke jedinice pokraj poruc^nika zaharijeva ovaj ga je zaustavio
I upitao zas^to nije jos^ vis^e natrpo zermlje u kolica , a on mu nije znao bugarski odgovoriti (ili nije sTio) govoriti pokazao je samo desnu ruku I z^uljeve na rukama koi z^uljevi su otvorili rane od svakodnevnog tereta gurajuc`I zelju u kolicima . Zaharijev je
Gurnuo kolica nogom prosuo mu zemlju I sa jakim udarcem pesnicom
Po zubima oborio je grka na zemlju . Grk je pokus^ao da se podigne ovaj ga je jos^ jednom udario po stomaku sa nogom I onda po njemu
Sve gazijo I skakao kao razjaren ris po grudima , jer je bio onesves^c~en I bio opruz^en na ledjima . Ondar je naredio da ga iznesu dvoica sa gradilis^ta I tamo ga polivali dok se nije osvestio.
Jedno od vaz^nih uslova za jedan normalan rad prestavlja kako pravilno normirati koliko je u stanju jedan prosec^ni fizic^ki radnik u toku jednog dana od 8-10 c^asova da moz^e uraditi ida takav rad moz^e objaviti svakodnevno u toku 9-10 mjeseci . Isto tako za obavljanje fizicÃÂÃÂÃÂÃÂkog rada osnovno je da ima kaloric^nu hranu I bar prosec^ni smes^taj za spavanje I odrz^avanje lic^ne higijene.
Prvo c`u obajasniti kakav nam je bio smes^taj za spavanje I odrz^avanje lic^ne higijene.
U Barakama gde smo bili smes^c`eni 100-200 toliko je bilo tijesno da smo morali lez^ati jedan pored drugoga samo na jednom ramenu da se naslonimo I niko nije imao vis^e mesta da je mogao na ledja komotno la lene . Ako bi neko morao sluc^ajno da se podigne njegovo mesto bi odma drugovi zauzeli I kad bi se vratioo morao
- 10-
-
Je da ih moli da bi lego medju njih.
Lez^alo se na goloj zemlji bez igde is^ta I C^esto puta I
Ona bi navlaz^ila > Zato smo u nedelju morali da C^upamo strniku sa Poz^njevenih njiva ili papradi da stavimo ispod sebe ispod glava umjesto jastuka .
Pokrivali smo se sa starim istrulim c`ebadima koja su smrdjela na znoj I vlagu.
Ovakav smes^taj za spavanje dovelo je do toga , da posle 15 dana pojavis^e se us^I da milu po nama. Koje imao s^ta da preobuc^e
Ako je donio od kuc`e on se preoblac^io I opet bi se punio
Sa gnjidama I us^ima. U nedeljubi imali slobodan dan po 5 sati I
Bi izlazili do rijeke u grupe od 3-5 mladic`a da bi otkuhavali ono
Haljina sa sebe I tako neobuc^eni sidjeli dok nam se haljine nebi
Osus^ile .I ovo parenje nije bilo efikasno, tako da smo bili napunjeni tolikosa
Us^ima. , da smo nalazili jedini izlaz da ih tresemo
Sa sebe ili da sednemo prema suncu I da ih tucamo sa noktima. . Bile su toliko porasle usi
Da smo c^esto puta vezali tanak konac oko nje I privezali bi malu paru S^to je mogla da je povuc^e sa sobom.
U prvo vrijeme dok nismo nauc^ili da z^ivimo sa us^ima ko_
Z^u smo krvavili na sebi sa noktima od c^eS^anja , ali postepeno smo se navikavali I bili smo mirniji I mi snjima I oni snama
Kad god bi neko od nas bijo pozvan u kancelariju uprave
Nije smio uc`I preko praga nego bi kucao na vrata I vreatio bi se naza d. Ovo pravili nije vaz^ilo za u krugu kada bi udarali nekoga ili kada bi ujutru stali
Dva desetara na vrata I kad bi viknuli ko razjareni vuci ondar bi dvojca sa dvije strane od vrata , svakog udarali de bi ga stigli jednom ili dvaput zavisilo je od njegove brzine kako bi uteko
In I to svakoga dana redovno.
C^im bi isas^li u krugu morali smo se stroiti kad bi c^etiri stares^ina izvers^io pregled na svakom pojedincu I ako bih nas^ao na
%
-11-
glavi kose koliko da moz^e prstima da uhvati poc^eo bi redom sve do kraja
da bije s^ipkompo glavi I ondar bi dao dozvolu da se ide uzimati
halat I da se polazi na radilis^te.
Sami smo krpili na sebi dronje s^to su nam bili dali kad smo otis^li
I to samo pantalone I po jednu bluzu , dok donji ves^ svaki je imao svoj od kuc`e ako je donio
, ako nije nije imao donjeg ves ^a na sebi.
Rijetko se mogao vidje ti neko obuc^en , sigurno je bilo 90 % od nas da na negoga visi jedan rukav a da drugoga do polovice
Nema ili nogavice od pantalona ili od bluza zadnji sdeo od pantalona. Ko bi nas god vidio a pos^to smo bili u brdima pa nas niko nije ni gledao jer je bilo zabranjeno prolaziti pokraj logora , izgledali smo kjao pustinjaci divljeg zapada,.
Od vakvog smes^taja za spavanje odjec`e I rada 6 meseci izgledali smo kao aveti. Kao sto se mozwe vidjeti na slici. Po zloglasnic^kim logorima fas^istic^ke nemac^ke . Mlaedi smo bili od 18-25 godina . nas^a su lica bila ispijena I z^uta kao da nismo imali kapi krvi u sebi . oci su nam bili ispijeni a podoc^njaci podbuhli a zglobovi od ruku I nogu potec^eni .
Pokraj upravne zgrade imala je jedna ambulanta sa jednim sanitarnim tehnic^arem koga su zvali ÃÂÃÂÃÂÃÂferS^el ÃÂÃÂÃÂÃÂ kada bi mu se neko javio na bolovnje da ga bole noge I ruke , on je znavao davati samo aspirine I da ti zavije rane I odmah da te uputi na rad.
I sam taj ÃÂÃÂÃÂÃÂFers^pelÃÂÃÂÃÂÃÂ bijo je podoficir , ali nikome nije smio da da pos^tedu da lez^I u baraki.
Gledao sam jednog dana , kad mi je bio red da nosim hranu u kotaricama zvane ÃÂÃÂÃÂÃÂbakeÃÂÃÂÃÂÃÂ od kujne do radilis^ta , kako poruc^nik Zaharijev goni po krugu ljude sa drvetom koji su se javili u ambulantu da prevez^u rane .
Bilo ih je oko 30 mladic`a svi u zavojima ko svezo nogu ko ruku , neko oko ili glavu a porucnik uzeo jedno dugac^ko s^irovo.
%
12-
drvo malo ga okreso pa sve ih po glavi bio sa njim I po cijelome tijelu , sve do gradilis^ta koje je bilo udaljeno oko 3 km. Od tada vis^e nije smeo nitko da se javi na pregleed I ako im je iz rana tekao znoj I sukrvica pri radu osobito sa S^aka I od tabane na nogama .
po tabanima su bili ljudi povredjeni oni, koji su radili bosi po golom kamenu u kamenolomia ( majda) jer njime nisu darovali da nose na nogama drvene opanke da ne bi polomili opanke .
oS^tar kamen rezao im je noge ÃÂÃÂÃÂÃÂ tabane I grebo ih tako svakog dana otvarao rane po nogama jer je morala se predvideti odredjena norma
kako za minere tako I za one sto su utovarali klamione
il;I zeljezne vagonetke
.
Na rukama rane su bile obic^no zbog z^uljeva u poc^etku dok neotvrdne z^ulj I oni koji su kucali kamen v^ekic`ima , golih ruku.
Ovaj rad I ovakvi uslovi zivota bi mogli donekle da se podnesu da je bila ishrana bar u izvjesnoj meri kaloric^na.
Zamislite ovako: Kad dodjemo uvec^e sa posa a vec`inom smo dolazili u 9-11 uvec`e. Dobijali smo mjes^avinu od hleba kukuruza , jec^ma raz^I I ps^enice od iznosu od 400 grama za ceo dan u porciju c^orbe od graha , krompira I kupusa. Ova c^orba bila je neznatno zamas^c`ena , jer ona kolic^ina masti , mesa , graha, pirinc^a I drugih produkata oduzimala se od broja radnika 1800 za 200 vojnika I stares^inskog kadra s^to nas je c^uvo da ne bi pobegli sa gradilis^ta . Njihova kujna imala je izobilju hleba po 1 kg za svakog vojnika I tri puta na dan jelo zamas^ceno sa mesom , a mi nemasno I samo dva puta nedeljno meso vois^e sa kostima s^to je ostajalo od vojnic^ke kujne.
Klada bi dobili onaj komad hleba od 400 grama uvec^e , bi nam se c^inilo da ga C^ovek odma svega pojede nebi mu stiglo pos^to 18 sahata je radio , a kamoli da ga ostavi za sutra i da ga podjeli sada za vec^eru , sutra za dorc^ask i ruc^ak.
S^to nam dadnu to hljeba , vis^e puta ga svega pojedemo a
%
-3-
sutra doruc^ak I ruc^ak nis^ta nemamo sem nemasne c^orbena 5 zrna grahaili jedno do dve krtolice.
Des^avala se I meni vis^e puta da otkinem jednuparc^e hleba za vec^eru, a drugo da ostavim za sutra . onaj hleb s^to bi ga ostavio za sutra , bi ga drz^ao u s^aci I tako bi ga c^uvao samnom I zaspao bih . kad bi nas digli ujutru traz^io bih hleb s^to sam drz6ao u s^aci , ali nebiga nas^ao jer celo parc^e bi bilo u mrrvama po meni kako samu snu mrvio sanjajuc`I da jedm nes^to . Druge vec^eri s^to dobijem hljeba to bi sve pojeo , bar znam da sam sit spavao te vecÃÂÃÂÃÂÃÂeri a preko dana gladovao bih.
Netko bi se upitao s^ta si to radio sa hlebom , s^to je nisi stavio u torbici da ti stoi. Vjerovali ili ne , niko nije smioostaviti hljeb u torbicu jerbi mu ga svaki ukro I pojeo , makar da nije imao vis^e ÃÂÃÂÃÂÃÂodvis^e da ga ostavi za sutra.
Ujutru kad bi se dizali odmah smo is^li na rad , a doruc^kovali bi negde oko 9 c^asova na gradilis^tu . Svakoga dana bili su odredsjivani redari koji bi nosili caj ili kafu za doruc^ak . Isto bi se to donosilo I za ruc^ak u 1-2 casa na podne (13-14). Na gradilis^te a dok vec^era se davala gde smo spavali.
Kad je zbor da se poc^ne jesti za doruc^ak ili ruc^ak nezamas^c`en c^oveku onda nis^ta drugo ne pada na pamet samo ÃÂÃÂÃÂÃÂuzdahneÃÂÃÂÃÂÃÂ I mas^ta hoc`eli doc`I dan , da se jednom ko c`ove zadovolji sa jelom I V^ovec^ki da sedne u porodici da se slatko najede. Da je dan ili nedelja dana , c^ovek bi se nadao pa makar I gladovao , al nismo bilisigurno da c`emo samo 10 meseci ostati u logoru nego su nam rekli da nema pus^tanja sve dok traje rat ne frontovima.
Mnos^tvo od nas , imala je toliko novaca da moz^e kupiti svakog dana I po kilo I vis^e hleba ali nije se imalo ni gdje I kupiti, jer prodavnica u krugu nije bila a nijesu nam davali da s^etamo van logora.%
-14-
nas je spas^avalo drugarstvo medjusobom , svako od nas pisao je kuc`I kako gladujemo I od kuc`e su nam spremali nedeljno po jedan paket. Meni bi svakog ponedeljka ili petka stigao paket od 10 kgg. Prepec^ena hljeba I po jedan kilogram puitera . Kad god bi pos^tar donio paket , moji drugovi ( S^uko , Nijaz , Ajdin , Mefail, Hamdus^ , C`amil-Rujo , I drugi) bismo se okupili otvorili bi kutiju I to bi odma na licu mjesta pojeli . Ja da sam I stijo sakriti od njih ne bi mogao od drugih , jer bi mi noc`u pojeli. Isto tako I ja sam c^ekao njihove pakete , kako kome stigne tako smo I redom jeli.
To su cc^inile I druge grupe I zahvaljujuc`I paketima od kuc`e nekako smo smirivali glad.
Ispric^ao bih nes^to s^ta mi se desilo sa hranom I s^ta su radili od pojedinaca.
Jednom sam izasÃÂÃÂÃÂÃÂao u nedelju pokraj logora gde je imalo divljih sitnih nezrelih krus^ica pa sam se najo. Kad se to u eni svarilo u prvo vrijeme poc^elo je da me gus^I u grlu jedva sam mogao pljuvac^ku da proz^drem , pa se napih vode posle malo proterame proliv jedva sam ostao z^iv od proliva tri dana.
Nas^o sam se drugi put pokraj kuhinje I gledao kako kuhari bacaju korene od glavice kupusa kao otpad . Nije mi davalo dostojanstvo da odem pa da pokupim nono korenje I da pojedem pos^to sam se osec`ao gladan . Medjuvremenu dok sam razmis^ljao jedan radnik otrc^a I sakupi ono korenje s^to su bacali kuhari I poc^e onako neoc^is^c`eno da ga grize . doklen ga ugleda sa prozora jedan oficir, otrc^a do njega I poc^e da ga udara drvetom po prstima I po glavi I naredi mu ada sve to odnese ponovo dje je I uzeo.. Radnik po imenu ajet iz sela mojanca , mlad zdrav I bujan , krupan preko 100 kg tez^ine izgledao je kao medjed kad je prvih dana dos^o u logor.
Oficir mu naredi da podje sa njima I da ode dolje pred kuhinju I kaza mu da napuni ranac sa kamenjima I da ga stavi na ledja .
U rancu je bilo siguerno 50 kgr. Kamena I dodje kod oficira . Naredi mu da pored ranca na ledjima da podigne na rukama vis^e glave , dva toc^ka z^eljezna s6to su spojena na Z^eleznoj osovini od malih z^eleznih vagonc^ic`a S^to se prec^eravala zemlja na vec`e udaljenosti.
Ova dva toc^ka Z^elezna sa osovinom tez^ila su preko 100 kgr. I na rukama je drz^ao okrenut prema suncu u Julu mesecu visÃÂÃÂÃÂÃÂe od pola C^asa dok nije pao unesves^c`en na zemlju. Ondar mu je pris^o I poc^eo da ga S^amara dok se nije otreznio a kada je otvorio oc^I ajet, ondar mu je rekao da vis^e nikada ne sakuplja otpatke od hrane I da odnese kolica na svoja mesta I da isprazni ranac sa kamenja.
Posle ovcog prizora s^o se radi od ljudi ni krivih ni duz^ih
A koji su bili primorani od gladi da jedu I korenje da bi samo malo ublaz^io gld u svom stomaku, s^to se ponavljalo svakog dana , podjednako . kako bbi se svaki c^ovek osec`ao I kako bi imao mis^ljenje o jednim neljudskim odnosima.
Dani su prolazili , teror je bio sve vec`I od strane vojnih vlasti , nas^a snaga fizic^kija svakog dana opadala a to nas je I dovodilo do gubljenja I morala za z^ivot.
U nas^oj sredini nije imalo ni jednog organizatora koji bi na neki nac^in organizirao neki odbor koji je trebao da ima takvom postupanju u logoru.
Samo je delovalala grupa politic^kih zatvorenika u jedinici gde su bili ÃÂÃÂÃÂÃÂGrciÃÂÃÂÃÂÃÂ . Oni su organizirali bekstvo za 30 radnika iz grc^ke sluz^be . Za izbeglim grcima bila je organizirana potreba od strane vojske I policije I posle dva dana uspeli su da uhvate dva grka I da ih dovedu nazad a ostali su im utekli . posle dva dana naredili su u logoru , ko je stio mogo je prisustvovati kada su streljali uhvac`ene grke . Ja nisam stio prisustvovati , a njihovi drugovi s^to su bili na streljis^tu pric^ali su nam kako su ih bili svezali za drva I turili im preko oc^I da nadgledaju po jednu vrec`u I tako su ih postreljali.
Posle ovog bjez^ana od strane grc^ke , bile su jos^ vis^e zaos^trene mere, tako da su bile pojac^ane straz^e oko logora bila je uvedena jos^ stroz^ija kontrola kako na redu isto tako I u vezi
Nas^ega kretanja.
Vis^e puta ujutru prije polaska na posao , bi nas opomenuli
Isto I naredjivali straz^I , ukoliko neki od radnika
Predje preko obiljez^ene granice u krugu ili na gradilis^te odma da upotrebe vatreno oruz^je I da pucaju u onoga ko predje . Granice oko gradilis^ta I oko baraka djesmo bili smes^teni bile su obeljez^ene sa okrec^enim drvetima s^to se moglo iz daleka videti ili na nekom vis^ljem kamenu .
Ovakvo stanje ,posle streljanja dva grka I zaos^trenih mjera
Jos vis^e je potisnulo samopouzdanje u nama , jer nijesmo mogli da ih uhvate,
Posle njihovo bez^anja tek nastados^e jos^ vec`e nevolje I maltretiranja . Za malu sitnicu ili za neispunjavanja norme primnjenivanje su fizic^ke mjere od strane vojnih desetara I oficira mislec`I da narocito da naroc^ito tako postupamo.
Za vreme odmora ili slobodnog dana ( nedeljom uvijek su medju nama bili prisutni vojnici bugari I njihovoi dous^nici , koga su s^tedjeli medju sebe od fizic^kog rada I slali ih na laks^e poslove da pomaz^u kuharima ili da ide negde na nabavku prehrambenih articala
Ili da pomaze u magacinima ishrane I tome slic^no.
Ponekad bi porazgovasrao medjusobno , sta se rdi I koako da se izbegne teror, ali res^enja nijesmo nalazili medju nama nije bilo takvog
I toliko orijentalnog politicki da je mogao organizirati neko sire bezanje ili uspostavi ti neku vezu sa organizatorima pokreta u gradu ili sirri otpor da se smanji takvo maltretiranje prema meni.
-17-
kao potvrda ovom mom zakljucku jeste I to , da je neko bijo prioje dolaska na prinudni rad obuhvac`en u nekoj skojevskoj organizacijiili partiskoj c`eliji , on nebi dos`ao da radi , nego bi ostao u ilegalstvu I borio se u pozadini ili u paertizanskim jedinicama u koliko su postojale u to vreme u tom kraju .
ja ovo govorim iz lic`nog iskustva , jer sam se poznavao sa vise druugova jos prije rata , jedino se znalo da je sremskoj mirovici kao politic`ki zatvorenik bio alija avdovic ,godinu ipo ili dve jos od 1936/37 I posle zatvora ziveo u selu a studirao u beogradu. U njegovoj kuci uvjek se okupljala omladina iz sela I slusala vjesti I alija im je drzao predavanja o maksizmu ii politic^koj situaciji u svijetu .
znam dobro , da je olivera (vera) josic I njena sestra vida redovno isle kod alije I preko vere bile formirane skojevske organizacije ili vaspitne grupe u selu u selu I u trgovackoj akademiji de je vera ucinila sa svojom sestrom vidom.
Jednoga dana u u 1939 godini , vera me poozvala kod nje kuci I pocela mi govoriti , kako treba da se organiziramo u organizaciji I treba da se borimo za izgradnju kokunizma I u nas`oj zemlji kao sto je stvoreno u sovjetskoj rusiji.
Ja o tome nsam mogao nista da razumem , ali me je ona vise puta pozivala I uocavala da budem konsprativan I das nesmijem nikome da govorim jer bi mne zandari ili policija zatvorili.
Poceli su mi davali jedne male brozurice u kojima se govorilo
%
- 18-
kako su stvarani Sovhozi I Kolhozi u sovjetskom savezu. Mene je to jako interesovalo jer sam se bavio zemljoradnjom i mas^ionskom obradom zemlje jako me interesovalo . za ovaj mig rad sa verom moz6e potvrditi i sama vida koja zivi u beogradu kao akademski vajar , Za mene nitko nije znao u selu , da sam iso kod vere I kod vide I da sam cito materijale o razitku poljoprivredne u sovjetskom savezu.
To je trajalo od 1939 do aprila 1941 god kada je dosla bugarska okupacija I sa njihovom doasku iz sela su proterani doseljenici -srbi medju kojima I familija vere I vide . ja sam sa volovskim kolima prenijo njihove stvari na stanicu I utovario u vagone u madjarsku.
Sa odlaskom vere I vide , ja se nisam vise snikim povezivao . iste 1941 godine , avgusta meseca gestapovci su odneli Aliju na banicu, kada je bila provala partiske organizacije u I vis^e se alija nije vratijo.
Konstrukciju sto mi je rekla vera , shvatio sam bukvalno I nijesam stio nikome govoriti da sam bio povezan sa njom mislec`I da nebi doslo do provale I nju da uhapse , ako bi nekome nesto rekao .
Formirani komiteti iu zajednici sa kmetovima opstinski pripremali spiskove I predlagali srskim nacelnicima da treba izolirati pojedine mladice , na nekim poslovima samo da negledau u njihovoj sredini . kad kazem da se izoliraju pojedini mladici , gocvorim za- % to
Jer pojedinci istog godis^ta ili mladjim za jednu godinu iako su bilo muslimani nijesu bili oterani jer njihovi ocevi I prijatelji , imali su uticaja kao opstinski kmetova I clanova ÃÂÃÂÃÂÃÂkomitetaÃÂÃÂÃÂÃÂ.
Marta mjeseca 1942 godine , bili smo povezani I oterani na gradilista .
Ovo sam ispricao za to , da se upozna citalac kako su tekle stvrai I da ne donosi prebrz zakljucak sa sadasnjeg gledista , da se ne bi on odazvao da radi pod tim uslovima . Sigurno je da mi danas ne bi otisli , polazeci od sadasnje g nivoa politicke orijentacije I danasnjeg uslova zivota I slobode.
Treba da napomenem I to , da medju vojnim rukovodstvom na gradilistu , bilo je smo dva vojna lica sto su se pronasli ljudski prema nama I to , podoficir geno I podporucnik ÃÂÃÂÃÂÃÂrezervista manolov.
Na svakom susretu I sa svakim , geno je covecki postupio
Sa svakim I koiliko znam nije on nikoga ni rukom taknuo . taj podoicir bio je prekorijevan od ostalih podoficira jer bi on u slobodno vrijeme sviro harmoniku I pevao .
Lic^no sam slusao ivana zaharijeva dje mi je govorio da to ne peva , jer je to revolucionalna pesma , koja je zabranjena da pjeva
Rekoh bi nesto za manola potporucnika u rezervi , koji je io osumicen I kao komunist poslat na gradiliste samo da bi ga izolirali iz regulacija I da ne bi propagirao za pokret za protiv carborizove vojske
Bugarske.
Kad god bi manolov prosao pokraj nas na gradilistu.
-20ÃÂÃÂÃÂÃÂ
uvek bi nas hrabrio svakog pojedinacno sa recima ÃÂÃÂÃÂÃÂnedej mnogu da
ÃÂÃÂÃÂÃÂ.Dedo ivn mu je bila sovjetskoa rusija . Manolov bi kad god mu se ukaz^e prilika da je sam medju nama , svakome bi dao po jedan zalogaj hleba ili po jednu kocku s^ecera samo da bi dosao u dodir sa nama .
Ovaj njegov postupak pre ama nama , posmatrala je obaves^tajna sluz^ba iz vojne sluz^be
Iz vojne komande I cesto puta bi ga zaharijev samarao pred nama kad bi nas postroili ujutry I pcovao bi mu komunistic`ku majku .
Koliko god su vis`e omalovazavali kao oficira toliko je manolov bio sve omiljenii medju nama.
Posle kratkog vremena , manolova su premestili sa gradilis`ta
, bivo sve omiljeniji medju nama.
Posle kratkog vremena , manolova su premestili sa gradilis`ta , tako da smo ostali I bez njega jedine nade I utjehe sto nam je moralno pomogo sa inforamcijama kako se odvijaju stvari na frontovima a osobito na istocnom frontu I borbi oko Staljin grada.
Kad je dos`la naredba krajem novembra meseca da nas oslobode iz logora , nije bilo kraja nas`oj radosti.
Predali smo stvari , obukli svoje civilne pantalone I sakoa
S`to je ko imao a donji ves inac`e je bio nas sto smo ga nosili I do tada .
Toga dana svi smo se osec`ali slobodni , I nas`em prijateljstvu
Potvrdiklo se na dijelo , gledajuci kako jedan drugoga ljubi:
Albanac srbina , Grka ili turc^ina tuu se nije gledalo sta je ko . poruke su bile I razmenjivanje da se osvetimo okupatoru I da se sretnemo I posle rata u slobodnoj
Ciji su delovi su ne samo vardarska nego I egejska I pirinska , kao I cijela bratska jugoslaviaja.
Sa nasim oprostajem rac`unali smo , da se vise nec`e ponoviti ista sudbina I da se sretnemo ponovo sa vakvim gradilis^tima I sa vakvim mukama I 1943 godine.
%
----21---
kada smo se rastavili , prevalili smo jos jedan put pesac`enjem 50 kilometara dugim sa stvarima od careva sela do kocana dok smo dosÃÂÃÂÃÂÃÂli do zeleznikcke stanice onako kao I kad smo dolazili , sa drugovima .
jos^ u poc`etku kad smo otisli , u prvim danima , postojala je mladelac`ka nada , da ce brzo zavrs`iti zapoc`ete muke , pa smo se I slikali za usopomenu I to smo ih slali sa svojim familijama . jedna od njih snimaka nas dvoica mene I s`uka 1942 godine , sacuvane su I priloz`ene su ovoj pric`I koja nije opisala ni jedan proimil onoga , sve sto se prez`ivelo one godine.
Kada bi c`italac mogao , da prodre u sus`tinu zbivanja iz ovih dana , s`to je , s`to je svaki od nas prebrojavao na mesece , nedelje , dane I sahate nego minute , ponekad ai sekunde , punih devet meseci tek bi se onda uvjerio dali je sve to istina , I moz`e li biti to bas tako
, kao sto je I opisano.
Dodjosmo svojim kuc`ama I jos u avliji poskidasmo ono haljina svojih s`to smo doneli , jer je sve bilo napunjeno us`ima .
Ja sam imao jedan pleteni dzemper I dje god je bila rupica od pletiva tu je bila I po jedna us`. Tako da smo morali sve spaliti jer se nije moglo istrebiti .
Sa dolasko kod kuc`e mi lic`no bili smo slobodni kao ljudi jer smo spavali sa svojim kuc`asma , medjutim mjesna vlast I dobrovoljac`ke organizacije kontracetnici I balisti kruz`ili su selom I uvek se raspitivali po selu I uvek se raspitivali po selu dali nije neko simpatizer I da ne pomaz`e neko narodno oslobodilac`ki pokret.
C`inovnic`ki ops`tinski I policajci , vrs`ili su ucjenu nad muslimanskim z`ivaljem, naredjivali su da im pravu ruc`ak I vec`ere , da im se cepaju drva z`enama , da se izlazi c`es`ce na straz`I I da se c`uva selo , vrs`ili su pretresi po kuc`am`a I uzimali iz kuc`e stvari . svaka je kuca morala davati rekvizicije odredjenu kolic`inu zive materije u stoci , vuni , maslu , zitu , bez obzira dali se imalo ili ne.
U selu su bile smes`c`ene vojne jedinice sa konjima I za njih se moiralo davati stoc`na htana ( seno slama zob I slic`no)
.
Muslimanima se nije davalo od prehrambenih artikala:
( so , s`ecer , zejtin , bras`no , paketi, dok domorotcima I familijama bugarskih cinovnika I oficira redovno se izdrzavalo tako nazvani ÃÂÃÂÃÂÃÂ narjadÃÂÃÂÃÂÃÂ redovno svakog meseca.
Muslkimani su morali da kupuju namernice preko raznih pre
Porodavaca ili od familije , koje su imale odvis`e I da prodaju I to da prodaju I to da zakupe pare 2-3 puta skuplje nego s`to su ga oni platili po kupovnoj ceni .
M musklimane su gonili skoro svake druge noci da cuvaju straze oko sela pod kontrolom policije posto je bila smecena u nas`em selu I ops`tini I policiska stanica ,
Nocu je bilo zabranjeno setanje po selu posle 8 casova uvece, jer ko bi se nas`ao na ulici bijo bi zatvoren u policisku stanicu.
I u ovakvim uslovima u selo , bilo je ljudi I muslimana , koji su bili prijatelji ops`tinskog kmeta , policiskog stares`ije ili vodje kontrac`etnika ili balista , I oni su lakse prolazili , stime s6to je davao manju kolic`inu z`ita , z`ita , mesa, nije is`ao da straz`ari I njihovi sinovi nijesu is`I na prinudnome radu po logor5ima .
VLADALA JE PREVELIKA KORUPCIJA O I podmecivanje ops`tinskih cinovnika I policajaca . Za potvrdu ovome ispriic`ac`u jedan detalj s`to se desilo sammnom . Dok sam bnio preko godine na prinudnom radu , moju familiju bili su zaduz`ili da preda 3000 kilograa ps`enice drz`avi . klad sam dos`ao decembra meseca bijo sam pozvan u ops`tini da predam zito.
Zamolio sam ops`tinskog c`inovnika zvao se karadja da mi pokaz`e spisak o predaji zica od domac`instva I sela kad sam vidio da nije dan iz sela nije bio zaduzen vise od mene I ako su imali od 2-5 puta vise zemlje od mene.
%
-23---
upitao sam karadju pos^to je bio sam u kancalarii njegovoj , dali mogu da ih predam odredjenu kolic`inu , a on mi je rekao da moz`e, samo treba da platim svoje z`ito po cijeni koliko se plac`a u drz`avnim magacinima , ja sam se slozio donijo mu I isplatio iznos koliko je on izracunao I tako zadrzao z^ito da negledam.
Preko zime bio sam se oporavio od iznemoglosti na radu medjutim u prolec`e 1943 godina poc`ela je ponovo provala I traganje sa komunistima Cim su ovo primetili Mihailo milosevski serafim jovanovicv oini su otis6li u ilegalstyv pos`to su racunali da ce moze neko iskazati od zatvorenih clanova partije iz bulacana u kojoj grupi je bio zatvoren , kosta mirce I stojce.
U to vreme I suko avdovic , brat alije avdovica skim smo bili 1942 godine na prinudnom radu , on je otisao na kosovu jer su tamo vladali italijani .
Marta meseca 1943 godine , bio sam pozvan u ops~tinu I bilo mi je naredjeno da krenem opet u radne jedinice u severnoj bugarskoj u gradu plevenu da se javim.
Razmisljao sam s`ta da radim , znam gde idem pa mi se vis`e nije is`lo , nego sam I a mislio da se prebacim na italijansku teritoriju . Posto sam bio oz`enjen a kod kuc`e ostaje samo stara majka bolesnza , brat I sestra mali,majka je pocela da me odvraca da ne idem na kosovo I molila me da odem gde me zovu jer moz`e se prije doc`I I da me vidi .
Bijo dsam mnogo sentimentalan prema majci, jer sam pokraj nje odrastao bez oca jos od 6 godina I poslusao sam majku I krenuo sam u grad I javio se odgovornon sprovodniku , koji nas je sa grupom vojnika odveo do vagona I zatvorijo sa drugim pozvanim muslimanom iz okoline.
Moj ponovni odlazak , za mene je prestavljao jos jedan tragican susret I maltretiranje jer sam znao unapret sta me ceka kad odem.
------24------
kad smo krenuli vozom , isli smo preko nisa sofijer za pleven.
U nisu smo cekali na stanici punih dva sata .
Na stanici je bilo izaslo puno zena I djece koji su molili za milost traz6uci hljeba I para . mi smo bili u zatvorenom vagonu kroz prozor smo davali deci I z`enama I djeca hljeba sto smo ponijeli od kuce za puta.
Kada su to primjetili strazari , odmah su poceli da vicu na nas I da nas pcuju preteci
Da vicu na nas I da nas pcuju pretec`I pretuci da ako jos pokusamo davati .
Razgonili su decu I zene pcujuci im srpsku partizansku majku I tako ih odbijali od vagona.
Kad smo stigli u sofiju , pre nekoliko dana vec` je bila bombardovana
Od saveznickih aviona . sa stanice mogli smo vidjeti veliki broj porusenih zgrasdas, koje se rasc`iscavaju od civilnog a stanovnistva.
Iz sofije vozom su nas uputilki ka gradu plevlju I tamo nas zadrzali 15 danas na izgradnju kasarne . preko dana rad je bio dosta tezak , tako su nam odredili normu po grupama od 5 ljudi da pomjes`amo 100 dzaka cementa sa 35 kubika peska 4 puta .
Kada bi se ovo proracunalo 35 X4 = 140 kubika I 50000 kilograma cementa . doslo je na jednoga da treba da pomjesa po 28 kubika peska 1000 kilograma cementa I plus da donese potrebnu kolicinu vode za mjes`anje za jedan radni dan.
Od kako bi se digli ujutru u 5 casova pa sve do 4 casa po podne radilo se brzo sve pod kontrolom vojnih desetara , ako bi se neko samo na lopatu , vec bi dobio sippo ledjima . odmora smo imali pola sata za dorucak za dorucak I poas ata za rucak u toku dana kad bi neko posao u klozet nije smijo ostati vise od
-25---
5 minuta I to do podne 2 puta.
Za ovih 15 dana bijo je dosta tez`ak rad medjutim hrana je bila dobra I smes`taj za spavanje.
Posle 15 dana oterali su nas na radilis`te I to na I to pravo na pristanis`teÃÂÃÂÃÂÃÂsomovit (crveni bregovi) to je na dunavu sto prestavlja ranicu izmedju bygaraske I rumunije.
Na ovom pristanistu smo biili 7 dsana tu smo rastovarali slepee sa gradjevinskim materijalom , dasnju I noc`u . od slepera sa gradjevinskim materijalom , danju I nocu . od slepera do obwle bilo je 15 metar, to se moralo porec`I preko jedne daske rastovarali smo cement po 3 dzaka ( 3 x 59 =150 kilograma) u jedna rucna kola.
Mnozino bi ponekoliko puta dnevno padali u vodu ÃÂÃÂÃÂÃÂ dunav sa kolicima I cementom zajedno , posto se nije mogla odrzavati ravnoteza preko te daske jer je bila strmno postavljena.
Ispod daske stalno su dezurala 2 vojnika koji cbi sa zeleznim sipkama izvlacili iz vode radnike koje bi padale jer je voda radike koji bi padali jer je voda dobila pri kraju I do 5 metara a u sredini dunava I do 30 metara.
Na tom pristanistu bili smo se okuopali dosta poznatih drugova koji su bili I 1941 godine u carevom selu , razume se ne svi su bili muslimani I turci a ne I albanci I grci.
Posle nedelju dana odveli su nas na dunavu prema crnom moru u jednom malom gradu zvani nikopol.
U nikopoolu isto tako su nas zadrzali jedan mesec dana na izgradnji nekih vojnih objekata I ponovo nas sproveli u drugi gradicÃÂÃÂÃÂÃÂ ÃÂÃÂÃÂÃÂsvistofÃÂÃÂÃÂÃÂ na dunavu blize crnom moru.
Put za svisto , ostace mi dugo u secanju a to se desilo ovako:
%
--26---
kad su nas rastavarili sa breoda na obalu , postroili su nas I naredali nam da idemo pod korak u drvenim nanulama sa kaisima ispreplerani I preko stopala niz grad onako iscepani u letnjim pantalonama I bluzama , nijedan I nije imao zravo na sebi bilo nas je oko 150 ljudi . jedina je nedostajalo rukav drugima nogavica , trecima zadnjica od pantalona ili bluza I iduci pd korak nanule su drvene davale takt hoda.
Kad se cuo bahat koda od nanula , sve sto je imalo zena I dece to je bilo izaslo na prozore I na kapije . ulica je bila od kaldrme uska , a kuce su nadvvisnute sa drvenim balkonima nad ulicom isto kao u starom gradu ohridu ili strugi.
Pocela su deca da vicu posto ondar I italija bese kapitulirala I sve su mislili odf nas da smo zarobljeni , italijani . nesecam se ikada u zivotu , da sam tako brzo reagovao I toiko brzo vikao !
Kad sam izviknuo ovu oparolu sva je ulica cula I sto god je bilo straze oko nas I oficira pocelo je da idu od jednog do drugog , da saznaju ko je to viknuo.
Kad je dosao do mene upitame ? jesam li vika o ja sam mu priznao I rekao mu da jesam . Uzame je isao sve dok smo stigli u kasarnu u svistovu . odma mi je uzeo generalie I samnom razgovarao sta me je nateralo da izvucem politicku parolu . ja sam mirno razgovarao , da to nije politicka parola nego je cinjenica , jer su me deca izazvala , vikajuci da smo mi italijanski zarobljenici ja sam im kazao da smo mi zarobljenici iz . on je u prvo vreme me mirno ubedjivao me da smo mi iz pod ropstvom srba , ja sam mu odgovarao , da mi muslimani osec`amo se zarobljenici bugarski .
Jer se prema nama ne ponas`aju kao prema drugim nadijama , a to se gleda I od postupka na radu I na oblacenju . on mi je govorio , da smo mi neka vrsta vojske bugarske . Ja sam mu odgovorio ako smo vojska daj mi oruz`je I obuci me I nahrani me kao ostalu vojsku .
Tu je on polemisao , da nemogu nam dati oruz`je pos`to nijesmo ÃÂÃÂÃÂÃÂblagonadez~ni BugariÃÂÃÂÃÂÃÂ I tako dalje I tako dalje.
Upitao me je koga poznajem po imenu od drugova ja sam mu ih kazao : nijaza , mejfala, hamdusa I jos nekih koga sam poznavao . ondar me je naredio da odem I ja sam otis`ao I nas`o se sa drugovima koji su me ocekivali u krugu. . raspitivali su me sto su me zvali I sta su mi uradili ja sam njima sve izneo o cemu se interesoali o meni pod sumljom da vodim I radim sa nekom politic`kom grupom u grupi u kojoj se nalazim .
Smestili smo se u kasarnama u svistovu I obezbedili krevete za spavanje.
Rano ujutru nam je truba zasvirala svi smo se postrojali otisli na umivanje , doruc`ak I na rad na radu je bila ista noram mes`anje peska I cementa I na tezgama nosenje na zgradama sto su gradili . po cijeo dan se nije imalo vremena da se sedne , samo za vreme rucka, pa sve do 4-5 casova popodne . treba istinu govoriti I ako je bio tez`ak posao , ali bar radni dan je trajao 10 ÃÂÃÂÃÂÃÂ12 casova , nije bio kao 1942 godine I po 18 casova I vise . istovremeno , smestaj za spavanje bijo je dobar . hrana je isto tako zadovoljavala jedne prosecne ishrane po kolicini I svojoj kaloricnosti.
Kad je dos`ao juni mesec , u jednom razgovoru sa vojnim desetarom koji je bio po prirodi inteligentan covek ali slabog zdravlja , tako da je I po ljetnoj vruini nosio zimski sinjel na sebi on meni u poverenju rece , da ce sutra doci jedan civilni preduzimac po imenu baj kiro I on svake godine preduzima ghradnju cigla za vojne potrebe . Rec^e mi da na ciglama se manje radi I da
-28
je puno laks~I posao nego raditi na gradjevinama I pod kontrolom vojnog rukovodstva u gradu . za izgradnju cigli bice potrebno 25 radnika , ja sam ga zamolio da mi javi kad dodje baj kiro kako bi snjime moao sda razgovaram posto znam praviti cigle I ako nikada u zivotu to nijesam radio .
kad je osvanulo poc`eo je rad , dok taj desetar dodje mi I javi mi da taj kiro ja ostavim lopatu I hitro podjem u posetu tom baj kiro . kad sam prisao pozdravio sam ga I oslovio sa baj kiro. On se nasmija I pocne samnom srpski govoriti jer nijesam znao bugarski . upitao me oklen sam I kad sam u rekao da sam iz , on mi rece da je bio I da e zivio jos za vreme prvog svetsklog rata.
Reko su m mu da znam praviti cigle I da mu mogu pomoc`I potreban broj radnika- ciglara . on se sloz`I I rec`e mi kad se javim sa potrebnim brojem drugova.
Kad smo se rastali jsam obavestio drugove I rekao , cemu su se I oni sloz`ili.
Posle 2 sahata , zbor je sazvan , mismo se prvi javili nas 25 sto smo bili zxajedno na radu jos od 1942 godine otis`li potovarili stvari I sa kamijonom otisÃÂÃÂÃÂÃÂli na radiliste. N sa nama su odredili da podje samo taj desetar ÃÂÃÂÃÂÃÂvojnik skime smo se sprijateljili . sami smo postavili baraku zatelkil ceradu , napravili postolje
Od dasaka za krevete I prostrli slame pod nas . posto nije imalo slamarica slamu smo pokrivali c`ebadima .
Odmah drugog dana , na ciglani po imenu trajko sa njegovom zenom koja se zvakl trajka .
Rasporedili su nas da cistimo plac, da pravimo mjesta
%
---29-----
za skladiranje suhog kerpica na na bankine I mjesto gde ce mo peci suhe cerpice.
Odredis`te nam dnevno nas 25 da moramo da isecemo 10000 komada I sami da umesimo blato , sami da dogonimo kal do majstora vec bi sve bilo vec gotovo.
Jos u pocetku se sprijateljili sa majstorom trajkom I njegovom zenom I on bi nas hrabrioo dosta I davao nam je moralne snage da ce sve da prodje meni je u poverenju trajko se izjasnio da I on mrzi fas`isticki rezim I da ceka moment da se prikljuci partizanima , kad se razvije pokret , ja njemu mnogo nisam verovao jer sam znao da komanda I dalje se interesuje o meni a to sam saznao od nijaza muftarovog sina I od ajdina hasanova , koje su tri puta pozivali na saslusanje zbog mene I bili ih da priznaju Da ja vodim propagandu medju njima I da napuste posao.
U prvo vrijeme iako sam imao takvo mis`1ljenje o trajku da je preovokator , ali sam se sve vise uveravao da JE tako , jer me svakog dana informirao o stanju na istoc`nom frontu o napredovanju ruske vojske. Zapoznao me
Zampoznao me o izmenjenoj vladi politickoj situaciji u bugarskoj vladi I sukobu koji je izbio izmedju car boriz a I hitlera u vezi isprac`abnja bugarske vojske na istocnom frontu.
Trsajko me uponao da se ne pojavljujem pred baj kiro
Jer je I joj poreklom ermenac I da je strani fas`izam .
Na ovom radilistu proveli smo 5 meseci ( juni,-oktobart)..
Normu smo savladjivali za 8 sati dnevno , tako da smo imali I vis`e slobodnog vremena za odmor. Odmor smo koristili kupajuc`I se u dunavu , kao I medjusobne zabave, nije nas vojska c`uvala , I to nam je davalo vis`e slobode da se slobodno krec`emo po krugu.
Hrana nam je bila prilicno dobra jer smo bili prikljuc`eni jednoj podoficirskoj s`koli u selo zvanom ÃÂÃÂÃÂÃÂBelaneÃÂÃÂÃÂÃÂ koje je brojalo oko 7000 stanovnika . selo je bilo urbanizirano a stanovnistvo vecinom rumunskog porekla vlasi.
Iz sela ÃÂÃÂÃÂÃÂBelenaÃÂÃÂÃÂÃÂ bilo je inicijativae od strane omladine , da izlazimo na igrankama I na korzo, medjutrim nama se nie dozvoljavao izlazak posle 20 casova jer je patrolirala vojna patrola , za regularnu vojsku - bugarskoga porekla izdavale su im dozvole posle van kasarne , dok nama u logoru izlazak je bio zabranjen .
.
Mi smo imali moguc`nost da izlazimo iz logora samo ondar kad bi neko od nas bio zaduz`en da ode po hranu da donese iz kasarne . put do kasarne vodio je kros selo belene I tako smo mogli da se sretnemo sa civilima . posto nismo poiznavali nikoga kroz selo smo prolazili I kupovali potrebne namernice za licnu potrebu .
I ako smo bili van grada na ciglani vojne vlasti vodili su kontrolu medju nama I podnosio je izves`taj svakoga dana s`tabu vojne komande.
Kada smo ostali na cigla ni vis`e od 2 meseca , bili smo napravili preko 500000 cigala I ispekli , nesto sa drvim a a nesto I na uglju . cigle smo paralelno pravili pekli I utovarivali u kamijone za gradjevinske objekte I tako tekao posao sve do novembra 1943 godine.
U novembru mesecu , nanovo su nas oterali na rad u gradu svistofu na gradnji vojnih objekata I tamo ostao sve do pocetka.
-31-
decembra mjeseca , kada je dos`la naredba da nas oslobode sa posla I da idemo svojim kuc`ama .
onoga dana kada su nas postroili I kada smo kretali na brod da se prebacimo do zeleznicke stanice koja je vodila preko plevena ÃÂÃÂÃÂÃÂ sofije za skoplje nas`oj radosti nije bilo kraja . opet su nastali opros`tajni zagrljaji I medjusobno opros`taj I koliko smo se jednom drugom nes`to zamjerali moj rastanak sa ahmetom nije bio onakav kakav je bio u 1942 godini , jer se isam osec`ao krivim , s`1to me je izdao vojnim vlastoima kao da sam bijo nekakav politic`koi organizator u jedinici .
ja priznajem , da nijesam bijo dovoljan orjentisan politicki organizator
medjutim u sebi sam osec`ao nepravdu koja nam se cini od strane okupatorske vlasti , jer ta nepravda opravdano se manifestoval nad nama I sa neljudskim postupcima koji se cini od stalne okupatorske vlasti , jer ta nepravda otvoreno se manifestovala nad nama I sa neljudskim postupcima koji su c`injeni od strane vojnih I civilnih vlasti bugarske.
Kada smo stigli kuc`ama nastavili smo da zivimo u kuc`noj slobodi , medjutim okupatorska vlast je jos vis`e zaostravala mjera osobito prema nama muslimanima..uzimanje govedja ,zita cuvanje patrole nocu to se ponavlja svakog dana
Nasa deca I 1944 godini nisu imali pravo da pohadjaju skolu , tako da su ostali nepismeni generacije za sve 4 godine dok je oku pator vladao jos u nasÃÂÃÂÃÂÃÂoj zemlji .
Dobrovoljacke bande poceli su sve vise I vise da prete pojedincima I da ih ucenjuju da vrate trazeni novac I hranu I hranu inaca bi bili prebijeni u zatvorima iu njihovim stabovima .
U 1944 godini , osecalko se jedno bezvlasno stanje tako da je mogo ko sta hoc`e kome da uradi nije imao pred kim odgovartati.
Ovo je dos`lo zbog toga , sto se sve vis`e I vis`e saznavalo da nje-
%
-------32-----
mac`ka vojska gubi na svim frontovima kako od strane saveznic`kih vojski a nartoc`ito kada se napus`tio front I kada se izgubila bitka od strane nemaca pod stasljingradom I lenjigradom . u ovim bitkama je poginulo preko 35000000 elitne nemacke vojske sa kojom je racunao hitler da zavlada celim svijetom
partizanski pokret u 1944 godine sve se jace I brz`e razvijao tako da su I bugarske vlasti odpoc`ele da se povlace u tim krajevima od svojih ranijih metoda maltretiraja I AKO su negde upotrebljivali I jos` z`es`ce napade samo da bi pokazali da su jos jaki da zadrz`e okupiraNE terirorije .
u martu mjesecu 1944 mene vis`e nis pozvali na radu a pozvali su druge starije godis`ta od muslimana koji su ostaliu na rasdovima u bugarskoj ( dupnica , gorna , dzumaja. c`ustendil I druga mjesta) sve do kapitulacije bugarske 9 septembra 1944 god.
Iz razgovora sa uc`esnicima starijeg godis`ta mogo sam da zakljuc`im da je isto tako bijo tez`ak poso isti metodi maltretiranja samo sto njih nije c`uvala vojna straz`a nego su imali vis`r slobode u kretanju u mjestu gdfe su I radili , kako 1942 , 1943 tako I 1944 godine .
Dani su prolazili a oikupatorsks vlast nije imala onu cvrstinu , jer je I sama bila uvidjela da prilazi kraj nemac`koj okupaciji .
Sa kapitulacijom bugarske 9 septembra 1944 godine bugarska se vojska povukla sa okupirane I ostyalih delova jugoslavie I civilna vlast je prestala da funkcionira ops`tinski I sreski cinovnici napus`tali su svoja radna mesta I razbelez`ali se koji kuda samo da se ne bi nas`o u sredini u kojoj je radfioi a pogotovu ako je cinio I otvorena zlas narodu.
Samo dobrovoljac`ke organizacije , kontrasc`etnici , balisti I c`etnici josd` vis`e su razvijali svoju aktivnost I borili se ko ce` doc`I na vlast ponovo da povrate carsku bugarsku ili da stvore veliku albaniju kralja zoge ili vlast stare jugoslavije pod vladavinom dinastije karadjordjevic`a
Nemacka komanda preuzela je sve u svoje ruke I preko ovih dobrovoljackih organizacija odrz`avala
ÃÂÃÂÃÂÃÂ nekakav red ÃÂÃÂÃÂÃÂ .
jewdino zakrilje I nada nas`ih gradjana bila je narodno oslobodilac`ka vlasyt , koja je u licu narodnih odbora I ako je u ilegalstvu tajnosti preduzimala konkretne mere za zastitu naroda preko partizanskih jedinica sprec`avala je aktivnost dobrovoljac`kih jedinica I vrsen je napad na njih tako da su I oni svakog dana sve manje I manje brojc`ano ostajale I prelazile na strani partizanskih jedinica.
Partizanske jedinice poc`eli su masovnije da se formiraju na terenu crne gore I vec` 5 oktobra 1944 godine formirana je 16 brigada . komanda podruc`ja u oktobru formirana je u selu bulacanu I od ondar je nastala I mobilizacija
Boraca zza partizanske jedinice
Narodno ÃÂÃÂÃÂÃÂ oslobodilacki odbor po selima organizirali su siroku akciju za prikupljanje oruiz`ja municije hrane I odec`e za borce u partizanski m jedinicama .
U ovim narodnooslobodilackim odborima birani su ljudi bez obzira na versku ili nacionalnu pripadnost , sto je dovelo da se zajakne I brastvo I jedinstvo nas`ih naroda I da se zajakne zajednic`ka vlast I stekne sloboda za kojim se borijo nas narod vekovima .
U nas`em selu septembra meseca bila je stacionirana jedna artiljeriska nemac`ka jedinica koja je povremeno pucala na partizanske jedinice s`to su bile (istog sela pucala na partizanske pozicije sto su bile )xxxxxxxxxxxxxxx ispod sela creseva u pravcu bulac`ana I crne gore.
U selu su bili dovedeni ruski zarobljenici sa ukrainskog.
%
-34ÃÂÃÂÃÂÃÂ
fronta oko 50 ljudi .
ovi zarobljenici slobodno su se kretali kroz selo samo su se na vreme javljali u nemac`kom s`tabu sto je bijo stacioniran u sokolskome domu I staroj zgradi osnovne skole.
Sa zarobljenicima smo kontaktirali I nagovarali ih da se prebace u partizane , zasto su I pojedinco davali saglasnost.
U jednom razgovoru sa jednim rusom inacx`e je bio ljekar , kad sam razgovarao to mi govorase on da u sovjetskoj rusiji nije dobar zivoty I da postoji velika socijalna nejednakost ja sam mu se suprostavljao I govorio mu da nije tacno sto on propagira a mozda da je I na strani fas`isticke nemacke zato je I zarobljen od nemaca. On je I dalje uporno ubedjivao me , da kao ljekar on je z`iveo mnogo dobro dok seljacvi zive jos u kucama pokrivene sa slamom .
Za brojno stanje zarobljenih rusa I broj nemackih vojnika , bila je obavestena komanda podrujcja u bulc`ane ciji komandant bijase dimce hadzi mitreb a komesar petar jarcev.
Za brojno stanje zarobjenih rusa
Komandant odreda bes`e stojan trajanovic` a politicki komesar bijas`e Dimc`e hadzi mitrev a komesar petar jarc`ev
Komandant odreda bes`e stojan trajanovic a politicki komesar ratko bogoevski.
U noc`I na 4 oktobar 1944 godine , nob izvrsi napad na nemacke polozaje u nas`em selu sindjelic`u. I u tri casovnojborbi razbi nemacki ekipaz. Koji je brojao od oko 70 vojnika.
Brigada je imala 4 ranjenika I jednog poginulog boraca dok njemci su imali vise ranjenih I mrtvih vojnika.
Iste vec`eri na 5 oktobar ujutru , partizanska jedinica se povukla na poloz`aje ispod cres`eva I bulac`an a a njemci su dobili novo pojac`anje I blokirali celo nas`e selo sindjelic`.
Njemci su rano ujutru otisli sve po kuc`ama I sve sto su nas nasli po od mus`kih glava od 10 godina navise poterali su ih pred sobom.
%
-35---
I zatvarali u skolskom krugu , opkoljenim sa nemac`kim strazarima .
Kad se okupilo oko 120 muskaraca iz sela mladih I starijih medju njima bio sam I ja sa bratom mehmedom , koms`ijama I rodjacima , naredili su nam , da se postroimo I krenemo u pravcu mezara gde nas zaustavis`e na njivi trifuna novakovic`a dge su podignute sad stambene zgrade.
Kad smo stigli na njivi , naredise nam da stanemo a oko nas postavise mitraljeze njemci da se rasturimo bjezi pa ko moz`e neka se spas`ava .
Na putu prema selu bjehu postaveni topovi odnosno odnosno topovskim patronama
U to dodjos`e jedna motorna kola I dados`e naredbu da nas oteraju u kazneni zatvor u idrizovo.
Opkoljeni sa nemackom vojskom sprovedos`e nas u kazneni zatvor pokraj sela indzikova na radio stanici I zatvorise nas u dvije stasmbene prostorije .
Toga dana nista nam ne dados`e za jesti . ispred vec`ere doteras`e jos jednu grupu od 150 mus`karaca iz nas`eg sela I zatvoris`e ih kod nas . preko njih smo saznali da selo njesu zapalili, nego da su pokupili sv ze`nsku celjad sem 5 ljudi sto je pobeglo ispred njemaca ( hakija islam bec`ir I jos neki ).
Tu noc` I sutradan , kao I drugu noc` , ostadosmo u zatvoru I za cijelo vreme nam dados`e samo jedan suharak ( biskvit) neslan a tvrd kao kamen sa malo caja bes sec`era
.drugog dana poc`ese da nas pozivaj jednog po jednog I saslusavaju nas ,
----36---
dali smo mi uce`stvovali u tom napadu I dali smo znali nes`to o partizanima da ce da napadnu u njemacki polozaj
.niko od zatvorenih nije nista iskazao niti je ko ista priznaso , nego smo se svi pravili da nista neznamo za partizane . medju nama je bilo dosta obavestajaca iz brigade koji su u ilegalstvu radili I kao broj aktivanih partizana koji je noc`u bio u partizane a danju organizirao sakupljanje hrane I odec`e za jedince`
kada nista nisu saznali I ako je bilo ljudi kod koga se nalzio razni materijal za brigadu kao sto je sanitetski materijal bio je sakriven u kuc`I avdije jusufovica napunio je kola puna hrane I svakome pod izlazak podelio.
Za ovo oslobodjavanje iz zatvora u najvecoj mjeri doprinela je ionka josic , koja je pred nama kada su nas pokupili nemci u skoli na nemackom jeziku branila je nas , govorec`I da mi otome nis`ta nismo znali I da smo mi obicni seljaci koji se ne razumemo u politioku niti sta znamo za partizane . tvrdila je da smo mi svi muslimani I ako je medju nama bila jedna trecina I druge nacionalne pripadnosti
Oni su nju pcovali I udraali kundacima ali je ona I dalje tvrdila I branila nas.
Da nije ovo ucinila ionka koja je dobro znala nemacki jezik jer je bila zgabica I ona je mogla sa dvije reci da nakleveti nas kao partizane I da budemo svi postreljani jos pred skolom .
Sigurno je bilo pomoci I od strane hakije
, becira, islama I meka agohodjic`a koji su sa hasan s`ukrijom koji je bio clan
%
----37-----
n gradskog no odbora u ilegalstvop otisli sa muftijom I sa udaverom iz idrizova kod nemackog komandantya grada I molili da nas oslobode kao da nis`ta nismo znali za partizanski napad.
Vjerovatno je sve ovo uticalo da nas osloboide nemci.
Mi nijesmo verovali da ce o ostati zivi , jer su nemci praktikovali po srbiji da za svakog ubijenog nemca ubijali su po 100 gradjana iz te blizine dje je ubijen nemac u nasem selu ondar su bili ubijeni 4 visa nemacka oficira I vi`I broj ranjenih oficira , zato smo rac`unali da nas nece ostaviti zive .
Kad je bila dovedena druga grupa iz naseg sela oni su njih prvo trc`eci oteralui u kasarne autokomande , t im stavili krstove od boje na ledjima sto je znacilo da se odvedu na streljanje I sve trceci od autokomande do kaznenog zatvora 15 kilometara .
Kad su ih sprovodili prolazili su kroz nemacke kolone duz puta I nemci su ih gurali na kundacima I sta je ko imao u ruci od nemackih vojnika .
Kada su stigli kod nas u zatvoru bijahu zapenusÃÂÃÂÃÂÃÂani od umora , bijenja I od straha.
Zene I decu su po kucama pretresivali I pcovali I uzimali su sta su nalazili od zive stoke I zivine .
I ovde ce se citalac zapitati , kako smo dozvolili , da nas niemci pohvataju I sto nijesmo pobegli ranije .
Razmislali smo posle borbe I kada se povukose partizani sta da radimo jer smo znali da nas ujutru cekaju nemci.
Ja sa bratom mehmedom kada smo se dogovarali da se izvucemo iz sela I da odemo u jedinici , majka nam stade govoriti
 38ÃÂÃÂÃÂÃÂ
ostavljamo nju sestru I rukiju . govorila nam je ako nas ne nadju nemci po kuc`ama da ce muc`iti njih I da ih mogu poubijati zbog toga ostadosmo u kuc`I sve dok nemci ne zakucas`e na vrata u 4 sahata ujutru.
Onako goloruki krenusmo pred nemcima I usput smo se susrec`ali sa komsijama koje su vadili nemci iz kuc`a
U oktobru mesecu u nas`e selo dodje pavlina zernovska dukovska sa becirom muratovicem I formirasmo omladinsku organizaciju.]
Za presednika omladinskog aktiva izabrase mene , pavlina kao clan okolinskog komitetea omladine os pre oslobodjenja cesce je dolazila I postavljala mi direktive za skupljanje oruzjaz , municije hrabne I odece za ranjenike
Izvrsili se nekoliko akcija I predavali sakupljeni materijal u komandna podrucja
Pred sami napad partizanskih jedinica za oslobodjenje, sproveli smo akciju da se izvrse evakuacija stanovnistva jer smo ocekivali da ce nemci davati veci otpor za odbranu medjutim nemci su postepeno izvlacili iz grada prema kacanickoj klisuri a samo su zadrzali nekoliko jedinice sto su branile I sluzile kao obezbedjenje jedinicama s`to su izlazile iz grcke
U pravcu kosova polja.
Na 13 novembar , bilo je oslobodjeno a nas`e jedinice I dalje su nastavili gonjenje neprijatelja sa ostalim jedinicama I dalje su nastavile gonjenje neprijatelja sa ostalim jedinicama sa podrucje kosova I juzne srbije
Sa oslobodjenjem izvrsena je reorganizacija prije formiranih gradskih I okolinskih odbora vojne vlasti su se organizoiirale u gradu I odpocela je redovna mobilizacija svih mladjih ljudi koji su bili sposobni za vojsku., kao I starijih godistra.
%
-39----
Brigade su se upotpunjavale I nove formirale jer je preostajala jos duga borba za rasc`iscavanje terena od dobrovoljackih organizacija : kontrac`etnika , balista I cetnika draze mihajlovic`a
Isto tako vrs`ena je priprema da se nastavi gonjenej nemaca iz vojvodine jer , u novembru mesecu 1944 godine bio je oslobodjen beograd I zemun , dok delovi vojvodine , hrvatske bosme I hercegovine I slovenije su bile neoslobodjeni .
Ja sam se javio komandi mesta
Da ucestvujem vojnim formacijama , oni su me primili I ja sam bio u prvom inzinjerskom bataljonu 42 divizije .
U inzinjerskom bataljonu sam bio u rasciscavanju terena oko tetova I gostivara sve do 7 januara 1945 , kada su me pozvali iz komande po nalogu okolinskog komiteta omladine da se vratim I da radim u organizaciji,
Ja sam dosao u okolinskoi komitet radio sve do marta 1948 kad sam ponovo otiso na odsluz`enje vojske 12 meseci.
Na kraju bih spomenuo ukratko , da posle oslobodjenja nas`e zemlje postupilo se ka organiziranju narodne vlasti , jacanju drystvenog sektora.
I obnovi porusene zemlje.
Sve drustveno politicke organizacije bile su toliko aktivne odma poslke rata
Da su biler spremne svaki postavljeni zadatak od centralnog komiteta komunisticke partije jugoslavije da na vreme izvrse.
Svi gradjani stari I mladiu , tako su bili jedinstveni
U izvrsavanju zadatakas , I sa voljom svojski doprinosili ka brz^oj izgradnji porusene zemlje I ka brz`em ucvrs`civanju narodne vlastoi.
Postojalo je veliko jedinstvo izmedju seljaka selaci su svoje viskove prehrambenih proizvoda dobrovoljno prodavali u agacine radi zadovoljavanja potreba radnika
40
po fabrikama I vojske na granicama.
Radnici iz fabrika rediovno su organizirali radne akcije I svake nedelje isli po selima I opravljali zemljortadnici halate za obradu zemlje.
Za kratko vreme stvoreno je cvrsto jedinstvo I bradska ljubav izmedju svih nacionalnih pripadnosti nas`e zemlje postojano se mjenjao I zivotni standard nas`ih ljudi tako da je od velike nemas`tine I bede podignut jedan prosecan evropski standard za zivot kaoi I kulturni nivo nas`ih gradjana .
Ova materijalna baza STO JE STVORENA DO SADA DA JE GARANCIJU DA CE NAS NAROD JOS BRZE KORACATI I postizati jos vec`e rezultatye kako u licNOM standardu isto tako I u industrijalizaciji zamlje sto ce omoguciti I vec`e zapos`ljavanje nas`ih gradjana.
Ovaj razvitak je doprineo samo zahvaljujuci nasem samoupravnom siastemu socijalistickog razvoja sto je
Osnovni uslov ukljucivanje svih radnih ljudi I ostalih grasdjana da sami upravljaju svojom zemljom I prema sviom moguc`nostima da stvaraju I odgovarajuce uslove zivota I rada . sa ovakvuim samoupravnim sistemom nas`e zemlje ne moz`e da dodje do izraz`aja birokratsko statisticka vlada ili ukjoliko dodje do te pojave odmah se preduzmu odgovarajuce mere koje nedozvoljavaju da se nastavi njihovo sirenje , dosadasnja praksa vis`e puta je potvrdila u nasoj zemlji da je jedini izlaz I res`enja za brzi razvoj materijalne baze tretman svih nacija o narosdnosti , postojano razvijanje samoupravne socijalisticke demokratije
Iovo sto sam ukratko iznio jedan moj dozivljaj imam namjery da upoznam citaoca kako sam ja I na hil;ade naSA KOJI SMO ZIVELI PRIJE RATA , ZA VREME OKUPACIJE I POSLE OSLOBODJENJA SE OSECALI ISTI LJUDI POD RAZICITIM USLOVIMA ZIVOTA.
ZA SVAKOG COPVEKA NA SVJETU NEMAS NISTA DRAZE OD SLOBODE A ISTO TAKO, NEMANISTA NAVREDLJIVIJE NEGO KADA GA NEKO OBESPRAVLJUJE I PONIZAVA GAS STIME STO RACUNA DA JE JEDNA NACIJA BOLJA OD DRUGE ZATO STO SU NJENI PRESTAVNICI DOSLI NA VLAST .
VAKVO PONIZAVANJE JEWDNE NACIJE ILI Narodnosti moguca je samo u onim drus`tvenim formacijama gde ne vlada samoupravna socijalisticka demokratija.
Covjek je covjek , bez obzira koje je nacionalne ili narodne pripadnosti bijo I samo preko postovanja njegove licnosti on ce uvek biti blizak I prijareljski raspoloz`en kao drug ili kao gradjanin te zemlje
Napisao djemail abdulaha mehmedovica iz sela sindjelica
_0; MR MASTER DEGREE IN DREAM PROJECT
