BJELOVAR BY NIGHT by Nikola Soski

Anatomija jednog skandala

Dakle, sve je pocelo ovako. Zoki je slavio rodjendan u svom stanu, i normalno, poceli smo pit' oko 3-4 popodne, tko bi se jos toga sjecao. Pouceni iskustvom od prosle godine kad je slavljenik dobio odijelo Djeda Mraza  u njemu isao u grad i iste noci Memo dobio batina, rekli smo si da moramo nastaviti tradiciju, to jest, da ce netko ici u grad obucen u Djeda Mraza, a netko ce dobit batina. I tako smo mi malo pijuckali i ja sam si razmisljao kako bi bilo bolje da se ja obucem u Djeda Mraza jer sam onda siguran da necu dobit batina. No ubrzo sam zaboravio na tu ideju jer je bila bas dobra festa u stanu i u 6 popodne su svi vec bili zgazeni. I tako, do 8 smo morali izac iz stana jer su Zokijevi starci dolazili. Ja sam tad odlucio obuci odijelo, pa nek bude sta bude...  I tako smo mi dalje otisli u grad, lagano teturajuci uz pjesmu i par demizonki vina. Posto sam bio prilicno umoran, jer sam prethodni dan mnogo ucio, kao sto i uvijek ucim ili se trudim, (uostalom pogledajte moje slavne zadacnice na www.4donline.cjb.net) kad smo dosli do Capsa (jedno od mjesta gdje izlazimo u Bjelovaru), odlucio sam malo odspavati, tako da imam snage za poslije. Tu mi je odmah pomoc ponudio moj vjerni prijatelj Zoki koji je takodjer trebao malo odmora pa smo se brzo slozili da malo odspavamo ispred, a kad se probudimo bit ce festa! I tako, od umora smo odmah zaspali, nadajuci se ludom nastavku veceri.  No Zoki je bio malo odmorniji od mene pa je odlucio mene ostaviti da si ja jos sam malo odspavam pa cemo poslije opet ludovat i bit ce nam super!

No u jednom trenutku, Zoki se dosta naspavao, a posto je on moj super prijatelj, nije me htio buditi pa me pustio da si odspavam do mile volje, sto sam i nastavio ciniti.

Kad sam se odjednom razbudio, skuzio sam da sam, u silnoj brzini, zaboravio obuti tenisice, a dobro, vani i nije bilo jako hladno, kojih 5 stupnjeva. Ali mene ionako grije ljubav, a i krsan sam momak, pa mi nije bio bed uopce!

Nedugo zatim, osjetio sam snaznu bol u zelucu, sto sam odmah povezao s onom salamom podrigusom koju sam pojeo u sendvicu jos ujutro. Zato sam nabrzinu htio popravit stvar exajuci par kratkih pelina ili sta je to vec bilo, no ipak nije mi bilo pomoci, pa sam morao malo bljucnuti, a kako sam se slucajno spotaknuo na kamen neki, malo sam zelucanog soka prolio i po sebi, no nisam se puno zabrinjavao, jer ipak, odijelo je Zokijevo, tenisice su mi na sigurnom, tako da nemam frke uopce!

 Na kraju, sit svega, umoran i iscrpljen, odlucio sam malo prilegnuti na betonu, odmah sam spojio ugodno s korisnim, jer sam ravnao kraljeznicu na tvrdoj podlozi. No ni to nije bas puno potrajalo, pa sam, iznerviran propalom veceri, krenuo doma. I hodam ja tako, kadli nailazi marica i nest mi trube, kao da stanem, sta ja znam. A mislim si ja: "Tko zna, mozda to nisu pravi policajci, mozda me netko hoce otet?", pa se nisam obazirao na njih. Ipak se ispostavilo da su to bili pravi policajci koji su moju gestu ne obracanja pozornosti shvatili uvredom, pa su me provozali u marici do policijske postaje, gdje mi se svatko smijao kad me vidio, ne znam zasto uopce. Cak su mi i oca zvali da dodje po mene, bilo im tesko odbacit me doma. A i ta danasnja policija.... Eto to vam je moja prica. Pouka: treba popit, ne na case, nego na bacve! Rakije popit! Pive popit! Ali prvenstveno, Ribara popit! Zivio Ribar!