Bećarci - ženski
Na sred šora svetiljke sijaju,
tu te, lolo, poljupci cekaju.
U mog dike drombuljasta usta,
kad poljubi, komšije probudi!
Jao moje crne obrvice,
podigle bi cara sa stolice
Oci moje, dva mala becara,
premamiše lolu do oltara.
Lolo moja, sija mesec žuti,
dodji meni, nek' se nana ljuti
Moj dragane u dalekom svetu
ja ti venem u najlepšem cvetu
Ora, ora, necu za paora
vec za batu koji prima platu!
Kad me lola metio u granje
videla sam bestežinsko stanje.
Zagrli me opet, moja lolo
oko struka, otpala ti ruka.
Pevaj, lolo, tvoga li ti sveca,
nek se cuje gore do meseca
Ajmo, druge, nema nam momaka,
moj bi doš'o, - nema opanaka.
Posadicu zelen bor do bora,
od mog šora do lolina dvora.
Oj, jedinci, vi ste trula slama,
moje srce negine za vama.
Niko lepše u selu ne živi,
ko nas dvoje: ja i zlato moje.
Ne vole se lepo, ni bogato,
vec se vole zlato umiljato.
Kratka suknja, tesno mi jelece,
što ne dodješ, diko, svako veee?.
Misliš lolo, da za tobom venem -
kad te vidim, onda te spomenem.
Mani lolo, ak' ne dodješ cesto,
drugi ce ti zauzeti mesto.
Ja volijem svog paora lolu,
nego onog što svršava školu.
Lolo moja, brkovi ti plavi -
prst u odžak, pa i' nagaravi!
Preuzeto sa Vojvodina com
deo knjige "Kad becari šorom zapevaju"
gospodje Jasmine Vukmanovic iz Rume
|
