 |
Čuvar mline
Prvo sam c(uvo mlinu u nadnicu. Razbolo se taj što
pre mene bio, neki Duša Solarov. Pose kad ozdravio, parasio
se, pa otšo da radi u svilaru. Onak gazda mene uzo. Imao
sam platu pesto dinara ondašnji i tries kila brašna
na mesec. Nije poso bio zdravo težak, al furt noc'om.
Imao sam pušku, vojnu, s tri metkabila, al nisam nikad
iz nje puko. Fala bogu, nije trebalo, okrom da sam puco u
miševe, bilo onoliko. I di nec'e u tolku mlinu, na dva
sprata.
A pre nismo ni suvac(u imali, neg bila jedna c(ak na Miloradovic'a
pustaru. Novce za mlinu dao Mita Rašic', a Vasa Dec(ermic'
indžilir iskumstiro i nadgledo i to bio njegov tal, jer
nji dva bili kompanjoni. Mašinu doteradu c(ak iz Pešte.
Švungrad, onaj gvozden toc(ak, bio mene za vr' glave.
Kad se zaukc'e, misiš akos otkine ode uprav u Ponjavicu.
Mašinista bio Sic(, onaj iz gornjeg sokaka, a ložio
Mila Drmalo. Kad ne pazi pa pregreje, onak Sic( ruži
ga i pose dolivadu ladnu vodu u koto, a toplu ispušc'u
nonu cev di se furt majala deca iz komšiluka.
Za mojeg vremena Djura Zec bio obr-mlinar. Taj je umo da našteluje
da melje šta oc'eš i kako oc'eš i belo i crno
i griz i trice, štagod. Mogo si meljavu da platiš
u novce, al vec'em se ušur uzimo, pa kolko samelješ.
Bilo tuna kola na stotinu. I iz Ploc(ice, iz Ivanova, iz Skorenovca,
iz Dolova... Pose vršidbe bilo najviše, što
kažedu dan-noc'. Al mlin nije kreto dok ne zaprimadu
vagon najmanje. Kad trebalo, mleli i noc'om. Bila nuz mašinu
ta dinama što pravila struju. Kad mlina radi, svetli
ko u Beograd. ( U selo onak nije bilo elektrike.) A bio neki
Steva Babic' džakaroš, štoj imo ledja od metera.Mogo
da ponese po dva džaka od pedes kila, al zoto umo i da
poje kilu slanine i cepovku leba. Volo i da potegne. Jedared
radio od zajutra do navec(e, pose malko popio, pa prilego
na neke džakove. Ja došo na poso, vec' pomrac(ina.
Moro sam dobidjem mlinu i avliju na svaki po sata. Pripnem
se gore, c(ujem di neko rc(e. Pridignem fenjer, kad Steva.
probudim ga, kaže žedan, dal ima vode. Damu, popi
pola kante, pas okreno oma na drugu stranu. Dic'e kuc'i, dok
ode vec' vreme za poso.
Brez tri meseca, radio sam tuna puni sedamnajs godina. Tri
sam gazde promeno. Onak poc(o da patim od reume, pa svaki
dan sve gore. Nikakve medicine nisu pomogle, a svašta
sam probo. Iskrivio se u ledji ko obranica. Mora da bide od
promaje i od oti cugova. Nakraj me pošlju na komesiju
i dobim invalidu iljadu i c(etrdespet dinara. Fala im i za
tolko.
|
 |
