 |
Bolje smirom nego s Ćirom
Zdravo sam pazio da na Tucindan ne opravim kaku komendiju,jel
mati imala da me isperdaši za makaršta, pa c'e pose
celu godinu da bidem miran i poslušan. Ako tuna prodje
brez boja, onak za Badnji dan nemaš brige. Kažedu,
ne valja u taj dan deca das bijedu, jel oc'e pose dizidjedu
c(irevi digod udaru. Al dvared sam fasovo i na Božic'.
Jedare na Badnje vec(e, to me mati šopala, a drugi puta
na Svetog Stevana, kad smo išli kod kumova na slavu.
Taj dan do vec(ere lepo prošo. Kad suvatila pomrc(ina,
išli s deda-Milom na gumno po slamu, što kažedu
dunesemo Božic' ukuc'u. On unapredak, mi za njime. Rastresemo
pose slamu svugdi i na astal, a odozgore metemo pokrovac i
c(aršav. Onak mati postavi vec(eru. Bila štuka sušena,
prebranac, kiso kupus i štrudle s orasima. Ja volo ribu
obaška, pa jem ko ala nesita. Kad jedna kos, uprav u
resu. Zagrcnem se, oc(i ovolke, a deda Mila kaže:"Jej
kore od leba, to c'e da protera". Jem ja leba, sve tolke
parc(adi, al ne pomaže. Udarim onak u dreku, a mati uzme
lampu u jednu ruku pa vic(e:"Zini, bedo, da vidim di
ti zapelo!" I oma s dva prsta mene usta. Ja manem glavom
unatrag, mati strgne i sturi cilindar s lampe. Nise razlupo,
srec'a, al sam ja opet vido boga Jokinog.
Jelku onak za Božic' retko ko kitio, pa ni mi. Al jesu
naši kumovi Petronjevi. Bogati pa mogli. Visoka skorom
do štukatera, a na nju trista kriskindli i kojekaki drugi
besova. Ta ni naše Švabe taku nisu imali. Na astal
grancle, piškote, torti šes vrsti, ne znaš
otkud bi pre poc(o. Mati mi, pre neg što smo pošli,
zapreti das nešalim štagod duzmem dok me trired
ne ponudidu.
Kuma Milka nudi, ja se sve skanjeram, a vec' gledim di je
najvec'e parc(e, pa kad i trec'i put kazala:"Služte
se", skoc(im oma preko stala i prevrnem kanave s vinom
na satenski c(aršav. Oma sam znao šta c'e da pasira
kad se vrnemo kuc'i, ponak bar dizvadim štetu, uvatim
jednu kriskindlu i kako sam povuko, skrjam granu. Petronjevi
nisu vidli, al vido otac, pa mi pose i ta kriskindla nanos
izišla
|
 |
