| |
|
|
 |
Priče
iz Banata |
 |
|
 |
Bela nedelja
Godine su velike, dete moje, osamdesšest.Zdrava sam, fala
bogu, ništa me ne bole, neg sam kad bi mogla noge da promenem,
pa oma na sigranku.
Jej te kokice, šta se stidiš, ja to mom Nikoli nakokam
punu vanglu, zdravo volemo. Mi dodjemo i rod, jel tvoja baba
Jela pobratila se smojim ujom. Jedinica, kažedu mlogo bolovala
dok bila dete, a Todorkini se bojali da neumre i tako je onak
pobratidu.
Ko sade da je gledim, ide u crkvu, a uruku grana od bagrena,
pa sve maje zgranom, da joj miriši.
I deda-Milu pantim i deda-Svetozara, ti se njega nesec'aš,
umro još otkade. Imo jednu nogu krac'u i furt išo
sa štapom, tako nabado. A kako joj materi sime? Jel Sofija?
Nije. Dabom da nije, neg Lena. Sedeli u taj sokak od mline,
baš pod Gospin breg.
Tuna bio bubac, momci se skupljali na sabor, a na belu nedelju
na dud kod Pargarovi bila ljuljaška. Bila i kod Carana
na c'ošak, pa onak di je ko teo. Velik dud bio tamonaka.
Vežedu momci pajvan gore, a di c'e da sediš presavijedu
pokrovac. Onak izmedu štrik, nji dva momka, jedan drži
s jedne drugi s druge, pa kad zapnedu, itnu ljuljašku c(ak
u granje, gorenaka. Ju, a ja nesmem ni da gledim di je.
A kad sedneš da te ljuljadu, mora da im šapneš
koga voleš. Pose te itadu tako visoko da vidiš dimu
kuc'a. Ako neka nema momka ili ne da kaže koji je, a oni
uvrnu štrik na jednu stranu, pa kad potkac(idu, sve se
kecelja na njega namota, pa jel siscepa jel je skinedu, a neki
puta bide i suknja poderana. Zoto i kažedu "stigla
bela nedelja, da se cepa kecelja".
Ja dugo nisam smela, stra me i da gledim, a ne da sednem, jel
kaki su bili pusti, kad zamanu, ja lagana misliš c'e dodletim
c(ak na Skošac. Uvatim se tako srukama i držim se
jako, zažmurim. Kaka kuc'a, kaki momak, neg sam da stignem
cela dolenaka.
A bilo i koje su volele, pa sve cic(idu kad i itnu. A momci
onak sve jac(e zamanjivu. Bilo i da padnedu, bilo. Slavujku
Prodanovu itnedu jedared pa nasred sokaka, u blato, fljiis!
Srec'a njena, blato do kolena, tuna na put di kola idedu. Bilo
joj mekše jel na guzicu pala. Svi u smej, a ona utrc(i
oma kod Lukini das opere i presvuc(e.
To se ljuljalo svako pose podne, celu belu nedelju sve dok poc(ne
veliki post. A onak ništa, dogodine.
|
 |
 |
 |
 |
|
© Copyright
2000. D. Voštinar |
|
 |
Navigacija |
|
|
|
|
|
|
