Poreklo grčke filozofije

Posle nekoliko godina studija grčke filozofije i desetina ispitanih hipoteza najzad sam našao odgovor na ovo za nas, (koji živimo dve i po hiljade godina posle ovih slavnih ljudi, te se zbog toga ne šetamo naokolo umotani u čarshav i ne lečimo zavezana creva živom nego operacijom), veoma važno pitanje.

Da ne razvlačim odgovor, u pitanju je bolest koja zahvata centralni nervni sistem.

Na osnovu čega ovo zaključujem?

Pa šta bi drugo moglo da natera nekog da:

• Izjavi da je sve nastalo iz vode i da je zemlja ravna ploča koja pluta na vodi, te da iz čiste obesti uskoči u bunar;
• Izjavi da je sve nastalo iz ničeg što jeste nešto, i uz to vodi knjige za pojave koja kojoj šta duguje;
• Izjavi da je sve nastalo iz promaje, da duga nastaje kad sunčevi zraci padnu na gust oblak koji ne mogu da probiju, te da ponovo izjavi da je zemlja ravna ploča koja pluta na vodi (računam da je valjak bolje objašnjenje od ravne ploče);
• Izjavi da je sve nastalo od vatre i uz to daje savete tipa: "Ne treba raditi i govoriti kao oni koji spavaju", "Leševe bi trebalo pre napolje bacati nego djubre", "Svime krmani (upravlja) munja", "Jer sve ce vatra kad dodje scepati i osuditi" //ovo je već klasična izjava za paranoika//, "Duše osećaju miris u Hadu", "Homer je bio astrolog", "Psi laju na one koje ne poznaju", itd. ; ovaj je specialno težak slučaj uz mnoštvo izjava koje variraju od senilnosti ("Neznanje je bolje sakrivati") do nekih oblika paranoidne šizofrenije ("Ali pravda ce već umeti da ščepa i osudi kovače i svedoke laži"), izvršio je neki oblik ritualnog samoubistva mažuci se govnima i sunčajuci se! Uz sve ovo bio je i pedofil!!!
• Izjavi da kretanje ne postoji, i da mnoštvo ne postoji, i da je sve u jednini i potpuno jednako, a uz to da histerično prenaglašava činjenicu da svet postoji; ovaj simptom je zabeležen kod dva ispitanika, s tim što je jedan bio budala te izgubio flotu ratujuci sa Atinom (ja mu dve nacrtane guske nebi dao da čuva), a drugi je bio patološki lazov koji je pričao da se vozio nekakvim kočijama po nebu te da mu se nekakva boginja obraćala //i ako su simptomi krajnje iritirajuci po okolinu, ovo je izgleda lakši oblik bolesti//;
• Odlučno tvrdi da strela koja leti ne leti i još četrdesetak sličnih budalaština, i uz to sam sebi odgrize jezik;
• Da zapusti kuću i porodicu te da se šeta gradom smarajući raju (ne postoje podaci o tome koliko je bio štrokav ali mislim da možemo povući analogiju sa savremenim klošarom, s tim da košari nemaju kuću i porodicu), uz to da na sudjenju sebi za kaznu zatraži počasnu večeru, itd. Spisak simptoma je u ovom slučaju predugačak...
• Napiše tridesetak knjiga nečega što samo njemu može da liči na dijalog, otputuje u tri lepe da bi tamo nagovarao ljude da crtaju trouglove po pesku (normalno kad su videli sa kim imaju posla prodali su ga u roblje), priča da je ovaj svet zabluda te da patentira neki svoj pravi svet...
• Tu je naravno i epidemija Tetraktisa u juznoj Italiji!!!

Sad o kakvoj bolesti se zapravo radi?

Prvo definitivno je infekcija a ne adikcija, u suprotnom bi širenje bolesti bilo znatno brže, drugo bolest se teško prenosi, ponovo po brzini širenja. I treće, radi se o hroničnom oboljenju.

Ovo svodi skup mogucih oboljenja na sifilis.

Šta se verovatno dogadjalo?

Izvesna osoba sumnjivog morala, predstavljao se kao Tales, u Miletu poznat po spekulacijama sa maslinovim uljem, je doneo zarazu sa neke od svojih šverc tura po Egiptu i bliskom istoku //tamo su tripovali da su bogovi lično, odnosno da im neki bog poklanja neke tablice, da trubama ruše zidove, da hodaju po vodi i slično; uglavnom oboljenje je rezidentno medju stanovništvom još od praistorije// i posredstvom kako su oni to voleli da zovu učiteljsko-učenickog, družbeničkog {Koplston str.69} ili miljeničkog, u kasnijem jeziku, odnosa, preneo je bolest Anaksimandaru, koji je zatim zarazio maloletnog Anaksimena, ovaj je pak bolest preneo na Heraklita kod kog je bolest poprimila jeziv oblik i na Pitagoru koji će bolest preneti u južnu Italiju. Sa Pitagore bolest prelazi na Melisa, Parmenida i preko Parmenida na Zenona, te na celu grupu "učenika" koju će narod žigosati kao Pitagorejce. Iz južne Italije bolest će u Atinu stići preko Zenona (može se postaviti hipoteza da je stigla i direktno preko Parmenida, ali ipak teško je zamisliti) kao što to Platon opisuje u svom Parmenidu.

Najslavniji slučaj bolesti je ujedno i prvi u Atini, Sokrat, koji će kasnije bolest preneti Platonu pre nego što je odlučio da u to doba već tradicionalni način podučavanja izbaci iz prakse.

Nije jasno kako se bolest dalje širila sa Platona niti o kakvoj se to dijalektičkoj ekstatici radi u Akademiji, ali negde u to doba bolest je verovatno pretrpela mutaciju sličnu onoj koju je pretrpeo šarlah u drugoj polovini XX veka, te su simptomi već kod Aristotela daleko blaži, a kod Epikura i u srednjoj i novoj Akademiji gotovo bezopasni.

Pojedini teži slučajevi koji su se sporadično javljali sve do zabrane "filozofije" u Vizantiji (Proklo, Piron, Diogen iz bureta, Zenon Kipranin, i još po neki) se mogu pripisati preteranoj upotrebi alkohola koja je dovodila do oštećenja imuniteta i do direktnih oštećenja nervnog sistema.

Zaključak je da ovih par hiljada strana literature koje bi trebalo da iščitam za ispit, koji mi se vuče već dve godine, nije ništa drugo već gomila bljuzgarija pijanih pedera i hohštaplera.

Što se tiče metoda lečenja filozofije i sličnih oboljenja (istorija umetnosti, teorija muzike, srbi narod najstariji, znaš ti meni da si ti meni kao brat, itd.) pacijenta slobodno zveknite flašom u glavu //naravno praznom// i ako je akutni oblik izazvan trovanjem proćiće ga dok se probudi.

SoDoM 07.01.