Prije dvije veceri sjedili smo uz uobicajenu vecernju kaficu. Hogar - Cvrco se obracunavao sa ponjavom i niko od nas tome nije pridavao preveliki znacaj sve dok komsinica nije uzviknula:
-"Jede krpu!".
- "Ma, nema veze, neka zvace, radi to danim", bio je moj komentar.
"Ali on je zaista jede!"
Kad sam se stigla provuci pored stola Cvrco se vec oblizivao. Vrlo kooperativno je pustio da mu guram prste u usta i trazim bilo kakav trag krpice. Zadovoljno se oblizivao i samo sto nije rekao "konacno nesto za moj ukus!"
Nastupila je panika. Dan, dva ranije procitala sam na nekom od foruma o psu koji je uginuo zbog spuzve koja je izazvala zapletaj crijeva i o psima koji stradaju jer poderu i pojedu teniske loptice. Traka koju je progutao je bila dugacka oko 20 cm a on sam je dugacak nekih tridesetak.
Veterinar je preporucio da mu dajem nesto masniju hranu i obratim paznju na to hoce li imati kakvih problema sa probavom i sacekam a u slucaju bilo kakvih promjena da odmah dodjem. Dva dana kasnije, mali ljubitelj kupusa i maslina je izbacio krpicu prirodnim putem. Naravno, bila je potrebna pomoc jer je tek trecina izasla sama od sebe ali mali vrag nije imao nikakvih dodatnih problema.
