Prekjuce smo se setali i Cvrco je obilazio svoje omiljene coskove i bandere. Gledajuci sta on radi nisam ni obratila paznju na macku koja se odmarala na kamenoj ogradi stepenica koje Cvrco obavezno mora isnjufkati.
Maca je bila Cvrcine velicine i njegove boje. Lezala je u tipicnom polozaju macke kojoj je sve potaman. U trenu se Cvrco nasao na svega tri-cetiri centimetra od njega.
Odlucivsi da ne panicim a spremna na munjevito dizanje Cvrce u zrak pratila sam kako ce susret proteci.
Cvrco se istegao na lajni koliko je mogao da onjusi cudnog stvora kog ranije nije sreo, sto je za Cvrcu veoma neobican postupak obzirom koliko se uklanja od bilo kakvog susreta sa drugim cetveronoscima. Maca-k je dremljivo podigao glavu, pogledao Cvrcu, malo istegao vrat da ga moze pomirisati, zmirnuo - a svi znate sa zmirkanje znaci* - i ponovo se opustio na sapama. Cvrco je njuskao jos malo, macak je zmirkao i onda smo nastavili dalje.
Je li macak shvatio da je pred njim pas? Ili je bas zbog toga bio zadovoljan misleci "konacno jedan mog kalibra"? Cvrco u svojoj nevinosti ni ne zna da je dozivo nesto nevjerojatno. Mozda mu je macak cak vratio samopouzdanje pa ce od sada lakse dopustati njuskanje i snjufkanje kada se susretne sa drugim cetveronoscima.
*Kazu da mace na taj nacin izrazavaju odobravanje
