Nemojte samo dizati viku na mene i na taj lanac. Pas je bio slobodan veci dio dana i vezan uglavnom nocu. Imao je vise srece od vecine dvorisnih pasa koje poznajem, no takva mu je bila sudbina.
Pas -cistokrvni avlijaner :) nikada nije prosao nikavu formalnu dresuru ali je sasvim lijepo znao sjesti i leci kad mu se kaze. Znao je tjerati i kokoske natrag u kokosinjac. Lajao je samo na odlazece posjetioce ako nisu u pratnji domacih sto je bilo jako pozitivno. Bio je neutjesno, godinama zaljubljen u susjedovu pudlu. Kao pravi kavaljer bio je i veliki zastitnik kucne macke koja je svoje mjesto u hladovini nasla na krovu njegove kucice. Poezija je cista kako je ta macka Kikiju predstavljala svoje macice.
Pas, takoreci bez mane, ali...kad god bi mu se ukazala prilika (citaj: vrata otvorena, nikoga u blizini, tv upaljen) Kiki bi se uputio pravac ugao u dnevnoj sobi. Lijepo bi legao (onako sav zmazan i prasnjav) na lezaj, glavu stavio na jastuke i gledao TV. Cim bi neko dosao od silne strke da pronadje izlaz poobarao bi sve stolice i sto mu se nadje na putu.
Uginuo je u starosti od nekih sesnaest godina. Ostala mu je zelja da s mirom odgleda bar jednu citavu emisiju.
