Kada govorimo o istoriji Molosa onda moramo znati da je Mastino najprepoznatljivija živa “Antika” te istorije.
Napuljski Mastif, mastino, “ ’O CANE ‘E PRESA” ili jednostavno “Neo”, je “Inkarnacija” sve te misteriozne prošlosti i legenda koja i do dan danas opstaje. U cast svega toga, sa poštovanjem i dubokim respektom prema svemu što smo nasledili, moramo biti veoma oprezni da nam “Ego” previše ne ojaca i nebudemo neki novi mocni kreatori “lutaka” a za uzvrat bacimo prašinu na sve one vrednosti što su milenijumima bile baza i vrednosti ovog plemenitog Diva.
Istorija Mastina proteže se u najsitnije pore drevnih civilizacija, ali mi cemo je spomenuti od Aleksandra Velikog. Kraljevska Familija u starom Epiru zvala se “Molosi”, a odatle je od jednog kralja cerka bila Olimpija – majka Aleksandra Velikog. Princeza, po pricama i predanjima je uzgajala ogromne pse branioce koji su bili izuzetno cenjeni, poštovani i skupoceni. Aleksandar je vodio ove pse sa sobom u ratne pohode, uglavnom kao ratnicke i pse cuvare opreme i vojske. Osvojivši daleki istok, tacnije Persiju, Aleksandar od tamošnjeg kralja u znak “zahvalnosti” dobija kuje (2) “borbenog” psa koje su po zapisima bile polu pas polu tigar. Probavši prvu kuju Aleksandar nije bio previše oduševljen zbog njene nezainteresovanosti za borbu sa medvedom. Po sugestiji persijskog kralja da protivnik treba da bude inspirativniji, Aleksandar pušta drugu kuju prvo na lava a posle uspešno obavljenog “posla” i na slona. Plini (Pliny the Elder’s-“narurals Historia” book 8 ch. 4 AD 70) dalje kaže da kuja je imala tako dobru taktiku da posle dugog umaranja i eskiviranja, se odlucila na smrtonosan napad jer je slon bio poprilicno iscrpljen! Oduševljen Aleksandar pari svoje ratnicko - odbrambene pse sa ovim borbenim kujama i eto nama našeg Mastina! Kasnije, u doba Rima, ovaj pas ponovo biva izuzetno popularan i poznato je u doba Dioklicijana da su bile izuzetno popularne borbe Mastina sa gladijatorima i zverima. Cezar je koristio ove pse u osvajanju Galije imamo hiljade i hiljade zapisa iz tog vremena.
Po prilicno kasnije, 1735 –te Buffon (ixpressly mentions the dogs from Epirus as among the strongest and most powerfull dogs in the world), “on s’en sert pour tires des voitures”.
Postoje razlicita znacenja i mišljenja o poreklu reci “Mastino” ali ono koje je najbliže nama, i naj prihvatljivije je da je poreklo od keltske reci “MAS”- kuca i “TUIN”- cuvati. Tako da se ovaj termin koristi širom Evrope i sveta.
Jedan od najsatarijih naziva “Mastino” srecemo još 1309. godine kod Marka Pola u toskanskom jeziku. Nešto kasnije, takode i Dante u svojoj knjizi “Interno” spominje ovog psa i kako da ranije pre mastina nisu videni psi koji sa takvom spretnošcu gone i love lavove. U isto vreme i Bukaco koristi ovaj termin u slicnim okvirima.
Nije slucajno što se ovaj pas i dan danas u napuljskom dijalektu naziva “ ‘O CANE ‘E PRESA”. U drugoj polovini 15 veka Napulj je bio pod španskom upravom. i dan danas u napuljskim muzejima i crkvama ima puno figura, skulptura i crteža iz kasnog srednjeg veka, na kojima je prikazan pas koji neopisivo lici na napuljskog Mastifa.
Veoma je teško, tako daleku i bogatu istoriju ovoga velicanstvenog Diva spakovati u nekoliko redova ali moramo i spomenuti pocetke i istoriju uzgoja.
U podnožju Vezuvia, oko Napulja sve do Avelina, postoji prastara tradicija o Mastinima. Medu seljacima su se razmenjivali i razmenjuju psi. Ovi psi se cuvaju vekovima i retko prodaju. Pas Napulja pripada njegovim stanovnicima kao Vezuvio, orah i vino! Ko se izjašnjava ka ne-Napuljanin i piše o ovim psima, imace problema, kao neko ko želi da prodre u stare svete knjige nekog naroda. Ko zaista želi da upozna Mastina najmanje što treba da uradi je da obide i da upozna, Napulj, vezuvio i stanovništvo te oblasti.
Danas, po našem skromnom mišljenju ovaj potomak slavnih predaka ima izuzetnu upotrebnu vrednost prilikom cuvanja prostora i gospodara. Njegova intuitivnost je fascinantna i svaki mastindžija zna koliko je ovaj kolos veran i odan svome gospodaru i familiji. Mastinu nije potrebna nikakva službena dresura ili odlazak u “kamp-dresure”(to on smatra izdajom od strane gospodara), jer sve što je njemu potrebno je blizina gospodara i ljubav. Kroz taj kontakt dolazimo, sa cvrstim autoritetom, do pravih rezultata. Pasivnom opservacijom, njegovog istorijskog genetskog koda, možemo uspešno prilagoditi treninge njegovoj “gibljivoj gradi” i doci do fascinantnih rezultata.
Pricati o modernom Mastinu a ne spomenuti dr. Soldata, pa dr. Piero Skancianija bila bi prava greota i sramota. Prvi gospodin je pisao i borio se za prave standarde dok je gospodin Skanciani (stari odgajivac engleskog bulgoga i boksera) zapisao da temelj uzgoja mastina cine kuja PACCHIANA i mužjak GUANGLIONE. Kasnije Piero uspeva da kupi (posle više pokušaja) Guanglione-a i on postaje prvi zvanicni šampion Mastina. Ovde moramo napomenuti da svi današnji Mastini ne poticu samo od ovog para (kao što mnogi misle) vec temelj uzgoja je bio ovaj cuveni par. Kasnije se pojavljuju odgajivaci pa tako i linije Mastina ali mi necemo nikoga spominjati pojedinacno vec cemo samo spomenuti da se od 1991. održava jednom godišnje specijalna izložba Mastina pod nazivom ATIMANA.


Pas od terakote iz Masopotamije
(drugi milenijum p.n.e.)


Nineveh terakota, oko 850 p.n.e.
(Obratite pažnju na velicinu psa u odnosu na coveka.
Kratka njuška, nabori na licu i fanon su ocigledni.
Noge su kratke i jake u poredjenju sa velicinom psa. Plecke i prednje noge su snažne)

Asirijska scena lova, 700 p.n.e.
 

Guanglione