Sazeta istorija Ordo Templi Orientis

Izdano iz materijala W. Heidrick-a, P. Seckler-a, J. Wasserman-a i O.T.O. arhive

Izdao Frater Y.V.

Premda zvanicno osnovan 1902.g. O.T.O. predstavlja pomirenje i preplitanje razlicitih pravaca ezotericne mudrosti i znanja koji su prvobitno bili razdvojeni i odbacivani politickom i religioznom netolerancijom u vremenima mraka. Njegovo tradicionalno poreklo proteze se od Slobodnih Zidara, Rozenkrojcera i Iluminata XVIII i XIX veka preko krstaskih Vitezova Hramovnika srednjeg veka do ranohriscanskog i prehriscanskog gnosticizma. Njegov simbolizam sadrzi ponovno ujedinjenje skrivenih tradicija Istoka i Zapada i prihvatanje ovih tradicija mu omogucava da otkrije pravu vrednost velikog otkrovenja Knjige Zakona.

Duhovni otac O.T.O. bio je Karl Kelner, bogati austrijski industrijalac, Slobodni Zidar, strucnjak za Istocni misticizam i inicijant organizacije Hermeticko Bratstvo Luci. Hermeticko Bratstvo Luci (ili Luxora) je bilo misticno drustvo osnovano u Engleskoj od strane Maks Teona. Drugi zapazeni clanovi ovog hermetickog bratstva bili su Helena Blavacka, Kenet Mekenzi, Paskal Beverli Randolf, Vilijem Vin Veskot, Stanislas de Guaita, Rudolf Stajner i Rene Zenon. Tokom zadnjih godina XIX veka Kelner je navodno uspostavio kontakt sa tri Adepta koji su mu otkrili "Kljuc" koji omogucava jasno objasnjenje citavog kompleksnog simbolizma Slobodnog Zidarstva, i po Kelnerovom verovanju otkriva misterije Prirode. Da bi razvio i prosirio svoje otkrice Kelner je predlozio svojim druzbenicima da preformulisu Hermeticko Bratstvo Luci u Nemackoj u "Academia Masonica" od tri stepena koja bi se zvala Oriental Templar Order. Red, otvoren samo za inicijante visokih stepenova Masonerije objasnjavalo bi simbolizam svih stepenova razlicitih obreda Masonerije u svetlu "Kljuca" koji je Kelner posedovao.

Jedan od Kelnerovih saveznika Teodor Rojs bio je u to vreme vodja Nemacke reformacije Reda Iluminata, Veliki Majstor Svedenborskog obreda Masonerije u Nemackoj i Magus Rozenkrojcerskog drustva u Nemackoj. Uz Kelnerovu pomoc Rojs je dobio zvanicnu dozvolu od engleskog masona Dzona Jarkera da rukovodi sa dva sistema visoke Masonerija poznatim kao Obred Memfisa i Mizraima 97 stepena i 90 stepena i Drevni i Prihvaceni Skotski obred 33 stepena (Cernau Council u Njujorku 1807.g.). Ovi obredi zajedno sa Svedenburskim obredom usvojeni su kao integralni deo reda. Svedenburski obred, ukljucujuci i verziju Kraft stepenova, i Cernau Skotski obred i Obred Memfisa i Mizraima, predstavljao je selekciju podesnih "visokih stepenova" najkompletniju do tada. Svi oni zajedno stavljeni su kao kompletan sistem Masonskih inicijacija na raspolaganje Redu. Ukljucivsi u sebe ove obrede Red je bio sposoban da funkcionise kao potpuno nezavisan Masonski sistem. 1902.g. zvanicno je obznanjeno osnivanje Ordo Templi Orientis. Rojs (Frater Merlin, takodje poznat i kao frater Peregrinus) je proglasen spoljnim vodjom reda (OHO) sa Kelnerom kao pocasnim Velikim Majstorom. Kelner je umro 7. juna 1905.g. Uz pomoc saosnivaca Franca Hartmana i Hajnriha Klajna, Rojs je napravio Konstituciju Reda 1906.g. Uz ucesce mnogih drugih inicijanata oni su razvili O.T.O. od siroko organizovanih udruzenih obreda u kompletni Masonski inicijatorski sistem otvoren i za muskarce i za zene, koji sadrzi glavni simbolizam tri stepena Kraft Masonerije, milijarde stepenova obreda Visoke Masonerije i mnogobrojnih drugih drustava (navedenih dole) u deset glavnih i osam sluzbenih stepenova. Kelnerova tri stepena "Academia Masonica" cine sedmi, osmi i deveti stepen ovog sistema.

Spisak organizacija ciji simbolizam i ucenja su ukljuceni u O.T.O. kao "Academia Masonica" je objavljen u "Manifestu O.T.O" 1912.g. To su: Gnosticka Katolicka Crkva, Red Vitezova Svetog Duha, Red Iluminata, Red Templara, Red Vitezova Svetog Jovana, Red Malteskih Vitezova, Red Vitezova Svetog Groba, Tajna Crkva Svetog Grala, Hermeticko Bratstvo Luci, Sveti Red Ruzinog Krsta Heredoma, Red Svetog Kraljevskog Svoda Enoha, Drevni i Prvobitni Obred Masonerije, Obred Memfisa, Obred Mizraima, Drevni i Prihvaceni Skotski Obred Masonerije, Svedenburski Obred Masonerije, Red Martinista i Red Sat Bhaia.

Revidirana verzija Konstitucije je objavljena 1917.g. a kasnije 1919.g. Alister Krouli je objavio dalje revizije Konstitucije pod nazivom "Saopstenje sa osvrtom na Konstituciju reda" (Liber CXCIV). Od 1902.g. do 1921.g. Rojs je prosirio O.T.O. u internacionalnim razmerama naimenovanjem i ovlascivanjem nacionalnih staresina koji su imali rang X stepena.  

VODJE

Nacionalne vodje su obicno upotrebljavale razlicite nazive za sekciju nizih (masonskih) stepenova O.T.O. mada je naziv Ordo Templi Orientis koriscen za celokupan sistem. Kroulijeva britanska sekcija je bila poznata kao "Mysteria Mystica Maxima", ili M.'.M.'.M.'., Rojsova Svajcarska sekcija kao "Mysteria Mystica Veritas" i Stajnerova Austrijska sekcija je bila poznata kao "Mysteria Mystica Aeterna". Krum-Helerov Juznoamericki O.T.O. postao je poznat kao Ordo Templi Orientis Antiqua, ili O.T.O.A., Zerar Enkosova O.T.O. provincija, konacno, poznata je kao "Franko-Haicanski O.T.O.".

Svaka provincija O.T.O., bez izuzetka, posedovala je povelju, dokumentaciju i izvestaje pod pokroviteljstvom O.T.O. uprave. Sekundarno ovlascenje je takodje bilo dokumentovano, na primer, AMORC, San Hoze, Kalifornija, osnovna Rozenkrojcerska organizacija dobila je 1921. dokument od O.T.O. " Dokaz o prijateljstvu" na celu sa H. Spenser Luisom njenim osnivacem i clanom VII stepena O.T.O. Pod Rojsovom vladavinom O.T.O. je postao prvenstveno Masonsko udruzenje. Inicijacije u stepenove Skotskog, Memfiskog i Mizraimskog obreda bile su ekvivalentne odgovarajucim O.T.O. stepenovima. Visoki stepenovi Masonerije koji su dobili svoje Masonske inicijacije od drugih priznatih Masonskih vlasti su direktno priznavani clanovima O.T.O. prema Masonskim stepenovima koje su vec posedovali. Za bilo kog Masona koji ulazi u odgovarajuci O.T.O. stepen bilo je neophodno samo izdati potvrdu o clanstvu u O.T.O. za stepen koji je u pitanju, za sta su bili ovlasceni sluzbenici Velike Loze O.T.O., i upisati ime novog clana u Zlatnu Knjigu. Za nemasone bila je zahtevana serija inicijacija u O.T.O. Kasnije inicijacije u O.T.O. su predstavljale prisvajanje odgovarajucih stepenova Skotskog, Memfiskog i Mizraimskog obreda.

Krouli nikada nije bio zadovoljan Masonskim karakterom O.T.O. Masonske vlasti u Sjedinjenim Drzavama i Engleskoj imale su primedbu na izvodjenje Kraft stepenova od strane drugih organizacija u granicama njihove jurisdikcije. Sto je jos vaznije, Krouli je osecao da simbolizam Slobodnog Zidarstva postaje beskoristan i da se uklapa u "Staroeonski" pogled na svet. Krouli se latio revidiranja rituala koji ce preneti znacenje Kraft i visokih stepenova kratko i dramatski, koji nece prekrsiti ispravne prednosti utvrdjenih Masonskih autoriteta i koji ce odslikavati Novoeonski pogled na svet umesto Staroeonskog. Krouli je to uradio oko 1913.g. i usvojio revidirane rituale za upotrebu u svojoj sekciji O.T.O. M.'.M.'.M.'. 1917.g. on je opet revidirao rituale, ovoga puta kompletne, odbacivsi termin "Masonerija" i karakteristicne ambleme, znakove, stiskove itd. Kraft stepenova. On je predstavio svoje revidirane rituale Rojsu na celokupno usvajanje i Rojs je konacno priznao nove rituale kao zvanicne rituale O.T.O.-a.

Teodor Rojs se povukao sa mesta vodje O.T.O.-a 1921.g. posle prezivljenog udara i umro sledece godine. Krouli je bio odredjen za naslednika vodjstva internacionalnog O.T.O.-a i konacno mu je potvrdjen taj status od nacionalnih vodja desetog stepena. Krouli je radio kao O.H.O od 1922.g. do svoje smrti decembra 1947.g. Neke nacionalne O.T.O. pokrajine u pocetku nisu htele da prihvate Kroulija kao O.H.O. O.T.O.-a,  usled njegovog insistiranja na dominaciji religioznog izrazavanja O.T.O. ka Telemi, religiji baziranoj na Knjizi Zakona. Deo Trenkerovog Nemackog O.T.O.-a povukao se i rekonstituisao u potpuno novu organizaciju zvanu Fraternitas Saturni, pod vodjstvom Eugena Grosea. Fraternitas Saturni postoji i danas u Nemackoj, Kanadi i drugde i ne predstavlja deo O.T.O.-a.

Alister Krouli je nastavio praksu Teodora Rojsa, upisujuci clanove u Zlatnu Knjigu i izdajuci dozvole. Krouli je ponistio praksu pristupanja Masona visokih stepenova u red bez prethodnog iniciranja u revidirane stepenove koje je on razvio u M.'.M.'.M.'..

Agape Loza No 1 je osnovana 1912.g. u Vankuveru, B.C., Kanada pod upravom Dzonsa i Kroulija. Tridesetih godina ovog veka Vilfred Talbot Smit, zvanicni clan Agape Loze No 1, preselio se iz Vankuvera po Kroulijevoj instrukciji da bi radio sa Dzejn Vulf na osnivanju Agape Loze No 2 u Los Andjelesu, Kalifornija. Agape Loza No 2 je imala svoj prvi sastanak 1935.g. u Holivudu, Kalifornija. Agape Loza je mnogo doprinosila Kroulijevim izdavackim naporima i Krouli je naimenovao Smita (Frater Ramaka) u deseti stepen za SAD. Kasnije se Agape Loza preselila u Pasadenu, Kalifornija pod vodjstvom Dzona W. "Dzeka" Parsonsa (Frater Belarion), cuvenog inzenjera hemije i kosmickog pionira. Parsons je ucestvovao u osnivanju Laboratorije Kalifornijskog instituta za tehnologiju raketnog pogona i Aerojet General.

Kada je izbio Drugi svetski rat medjunarodne veze postale su znatno otezane a putovanja gradjana ogranicena. Krouli je postao veoma zavisan od svojih inostranih predstavnika, buduci da nije bio u stanju da sam putuje. Karla Germera, Kroulijevog nemackog predstavnika uhapsio je Gestapo i zatvorio u koncentracioni logor, pod optuzbom da "trazi ucenike za stranog drzavljanina, Masona visokog stepena, Kroulija". Oslobodjen u ranim godinama rata naporima americkog konzula, Germer je konacno otputovao u Sjedinjene Drzave gde je kao Veliki Riznicar i Kroulijeva desna ruka upravljao mnogim poslovima O.T.O. Ostale evropske grane O.T.O. su bile unistene ili zabranjene tokom rata. Juznoamericke grane odrzavale su povrsan kontakt sa Germerom do ranih sezdesetih.

Pri kraju Drugog svetskog rata samo je Agape Loza No 2 u Pasadeni, Kalifornija jos uvek funkcionisala. Nijedna Loza u Engleskoj u to vreme nije radila i inicijacije van Kalifornije su bile veoma retke. Juznoamericki O.T.O.A. nije izvodio inicijacije ali je poslao u Kaliforniju na inicijaciju svog kandidata doktora Gabrijela Montenegra.

U toku Drugog svetskog rata dva kalifornijska clana O.T.O. Gredi Luis Mek Martri i Frederik Melinger (koji je bio izbeglica iz Hitlerove Nemacke) otputovali su u Evropu po vojnoj duznosti. Mek Martri je dosao ranije i posetio Kroulija nekoliko puta. Postojao je dobar kontakt izmedju njih dvojice i Krouli je naimenovao Mek Martrija (Frater Hymenaeus Alpha) u clana devetog stepena O.T.O. i Vrhovnog Velikog Inspektora Reda. Krouli je poverio Mek Martriju dokumenta o preuzimanju uprave u slucaju krajnje nuzde nad celokupnim radom Reda u Kaliforniji (kao sto je ranije konstatovano, jedinom aktivnom O.T.O. telu u to vreme). Krouli je takodje ovlastio Mek Martrija kao svog licnog predstavnika u SAD cija se vlast smatra kao Kroulijeva. Ove dve povelje datirane 22. marta 1946.g. i 11. aprila 1946.g. bile su podlozne  jedino odobrenju, vetu ili reviziji Karla Germera. Germer je bio dobro informisan o ovim Mek Martrijevim poveljama dobijenim od Kroulija, jer mu ih je, posetivsi Agape Lozu, Mek Martri pokazao. Sest meseci pre smrti (17. jun 1947.g.) Krouli je pisao Mek Martriju i informisao ga da dok Germer bude vrsio duznost Kroulijevog naslednika kao Vodja O.T.O. Mek Martri moze sebe da priprema za naslednika Germera.

Melinger je posetio Kroulija posto se Mek Martri vratio u SAD. Premda je Krouli trazio od Melingera da bude spreman da eventualno nasledi Germera, Melinger nije primio nikakvo uputstvo takve vrste date Mekmartriju. Krouli je umro 1. decembra 1947.g. i u skladu sa njegovim zeljama Karl Germer (Frater Saturnus) postao je O.H.O. O.T.O. sluzeci od kraja 1947.g. do svoje smrti 1962.g.

Agape Loza No 2 u Juznoj Kaliforniji nastavila je svoj rad do 1949.g. posle cega je Loza prestala sa odrzavanjem redovnih sastanaka. Germer je bio tih i povucen covek i prvenstveno ga je interesovalo objavljivnje Kroulijevih spisa. Nekoliko clanova O.T.O. mu je pomagalo u tome ali, sa izuzetkom proglasavanja vec iniciranih, nove inicijacije se nisu organizovale. Germer je nagovestio Mek Martriju i drugima da O.T.O. treba da bude objedinjen i da trijumvirat treba da vlada O.T.O.-om ali ovo ujedinjenje nikada nije ostvareno tokom Germerovog vodjstva O.T.O. Germer je naimenovao O.T.O. Kamp u Engleskoj pod vodjstvom Keneta Granta, clana treceg stepena, ali je kasnije zatvorio Kamp i iskljucio Granta iz clanstva O.T.O. kada je uvideo da je Grant neovlasceno menjao rituale. Germer se takodje interesovao za napore Hermana Mecgera (Frater Paragranus) u Svajcarskoj i preduzeo korake da se Mecger regularno ukljuci u Kroulijev O.T.O.

Germer i Mecger su dosli u sukob pri kraju Germerovog zivota. Mecger nije umesan u O.T.O. aktivnosti, ni direktno ni indirektno, u SAD. Germer je umro 1962.g. ne odredivsi naslednika. Neki clanovi visih stepenova, ukljucujuci i Gredija Mak Martrija, nisu bili obavesteni o njegovoj smrti nekoliko godina, i nekoliko godina je proslo dok se pitanje naslednika vodje O.T.O. nije ispravno resilo. Mecger u Svajcarskoj je objavio zahtev za vodjstvom Reda, zasnovan na privatnim izborima odrzanim u Svajcarskoj. Visoki clanovi O.T.O. izvan Svajcarske nisu bili upoznati sa znacenjem izbora sve do tog navodnog dogadjaja. Mecger nije sveopste prihvacen kao vodja Reda izvan svoje grupe.

Kenet Grant je takodje podneo zahtev za vodjstvom O.T.O. ali to je bilo ucinjeno posto ga je Germer vec bio iskljucio iz clanstva. Kada je Mek Martri postao svestan kriticnog stanja u koje je Red zapao posle Germerove smrti, bio je prinudjen da se pozove na svoja dokumenta o upravljanju u hitnom slucaju koje je dobio od Kroulija. 1969.g. preziveli clanovi O.T.O. iz Germerovog i Kroulijevog doba pozvani su da se pridruze Mek Martriju i obnove redovne aktivnosti O.T.O.-a. U to vreme bilo je manje od dvanaest (oko desetak) prezivelih starijih clanova O.T.O. u SAD. 28. decembra 1971.g. Ordo Templi Orientis udruzenje je registrovano u drzavi Kalifornija kao pravno lice (!). Ovo Udruzenje ukljucivalo je i clanove Agape Loze No 2 iz Kroulijevog i Germerovog perioda. Gredi Mak Martri je obznanio svoja pisma o ovlascenju i preuzeo naziv "Kalif O.T.O.-a" kao sto je i naznaceno Kroulijevim pismima Mek Martriju iz cetrdesetih godina.

1977.g. Mek Martri je organizovao inicijacije O.T.O u svom domu u Berkliju, Kalifornija i tu osnovao grupu. O.T.O. je ozakonjen u drzavi Kalifornija 26. marta. 1979. Oni koji su imali pisanu potvrdu da su clanovi O.T.O. ili oni za koje se znalo da su bili raniji clanovi obavesteni su o formiranju ove organizacije i dat im je period vremena da predaju zahteve za nastavljanjem clanstva u skladu sa presedanom koji je ranije utvrdio Karl Germer. Organizacija je bila oslobodjena placanja poreza kao religiozna institucija pod brojem IRS Code 501(c)3 1982.g.

Realne napore radi preuzimanja kontrole nad O.T.O. ucinio je Marcelo Mota pod imenom "Society Ordo Templi Orientis". Gospodin Mota je bio nekoliko godina licni ucenik Karla Germera. Posle Germerove smrti Mota je formirao grupu u svom rodnom Brazilu. Mota je isprva priznao Keneta Granta za vodju O.T.O.-a ali je opozvao to priznanje kada je saznao da je Germer iskljucio Granta. Mota je konacno dosao u SAD da preuzme Kroulijeva autorska prava. Najpre je tuzio Samuela Vajzera, Inc, izdavaca mnogih Kroulijevih dela zbog krsenja autorskih prava tezeci da postane jedini predstavnik Kroulijevog O.T.O.-a. Ovaj slucaj je presudjen u Vajzerovu korist u Okruznom Sudu SAD u Mejnu. Sudija je otkrio da Motina nastojanja u pogledu O.T.O nisu prosla probu zakonitog postojanja. Tokom sudjenja u Mejnu, O.T.O. pod Mek Martrijevim vodjstvom tuzio je Motu Devetom Federalnom Okruznom Sudu u San Francisku. San Francisko slucaj je okoncan 1985.g. gde je Mota opet izgubio. O.T.O. pod vodjstvom Mek Martrija priznat je od Suda kao nastavljac O.T.O.-a Alistera Kroulija i iskljucivi vlasnik imena, zastitnih znakova, autorskih prava i drugih tekovina O.T.O.-a. Mek Martri je odredjen da bude O.H.O. O.T.O. unutar SAD. Odluka Devetog Okruzno suda je takodje priznala O.T.O. sa Mek Martrijem na celu kao legalno udruzenje. Ova odluka je usvojena i postala pravosnazna. Gredi Mek Martri je umro 12. jula 1985.g. ali pridrzavajuci se originalnog resenja Devetog Okruznog Suda, O.T.O. je nastavio da deluje kao organizacija.

Dva meseca posle Mek Martrijeve smrti odrzani su izbori uz prisustvo svih clanova sa pravom glasa. Frater Hymenaeus Beta je izabran za Kalifa i aktuelnog O.H.O. O.T.O. u septembru 1985.g. Hymenaeus Beta je na toj duznosti i danas.