ТОЧКА
ПРВА
1. Да се
беспоговорно
умире сва
братства васојевичка
и србљачка.
Ко не буде
олџија, да буде
нагонџија.
2. Да
мушка глава
буде триста
гроша, а
женска триста
један.
ТОЧКА
ДРУГА
3. Нове
џамије да се
не граде, а
старе да се
забатале.
4.
Потурчењаке
нико да не
убија, но да
се остави
свакоме
братству да
своје врне у
прађедовску
вјеру. Ако
потурице не
буду олџије,
да буду
нагонџије, а
ћотеци што ко
понесе.
5. Ко се
поданас
потурчи и
лажну вјеру
прими, да се за
Турчина држи.
ТОЧКА
ТРЕЋА
6. Ко не
притече у
помоћ кад
душмани
ударе на граничаре,
да нема
никаква
дијела у
плијену и да
се од њега
нико не жени
нити му
ђевојку даје.
7. Ко
убије или
плијени
Колашинца
без знања Слатињана
кад ови држе
вјеру с
Колашином
градом, да
Слатињанима
дугује крв.
ТОЧКА
ЧЕТВРТА
8. Ко
српско
украде па се
уфати, да
плати дупло и
кметовима
ручак. Ако се
не уфати, да
му је арам.
9. Ко
турско
украде, да му
је алал.
ТОЧКА
ПЕТА
10. Ко у
кући качкине
држи, да им је
друг.
ТОЧКА
ШЕСТА
11. Који
Бранковић
душманима
јави што
главари и
народ зборе,
да се
обестрви он и
свако његов
на вјечни
вијек и амин.
12. Ко
своје
главаре
прескочи и од
туђина правицу
тражи, да је
крив.
13. Ко
поданас оде
везиру у
Скадар, да се
к нама више
не врће, а ако
се врне, да се
тури под
томруке, па
ако се покаје,
да се пусти, а
ако не
покаје, да се
обестрви.
ТОЧКА
СЕДМА
14.
Карван нико
да не дира, но
нека иде куд
га пут води.
Ако чесову
штету учини
да одмах и беспоговорно
плати; ако то
неће, да му
похарани задржи
коње и товар
докле кмет
дође и да
буде како
кмет рече.
Ако кмет у
селу није, да
пресуди први
поштен
човјек који
се у близини
нађе.
ТОЧКА
ОСМА
15.
Духовници
кад у бој иду,
да обритве
браду и да
носе нашке
хаљине; ако
то неће, да им
главари
џебану не дају.
16. Бог
је створио
жену, а не
Сатана, и то
тако да
остане
навијек амин.
Ко противно
говорио, да
је проклет:
на овоме
свијету
неимао анђела-чувара,
а на ономе не
видио раја,
већ му душа
вјечито у
паклу била и
испаштала
његове муке.
17.
Духовници да се
оставе жена,
а који се
курваром
обрете, и то
се начисто
докаже, да се
уштроји и од
свештенодејства
одлучи.
ТОЧКА
ДЕВЕТА
18.
Турци да
клањају на
своју земљу.
Ко их уфати
да то раде на
његову земљу,
да је властан
мотком их
оћерати, а
ћотеци што ко
понесе.
19.
Хришћани су
вољни и на
Спасовдан
забости крстове
и на
нехришћанске
земље које
окружују
њихова имања.
Нехришћани
могу те крстове
уклонити са
својих башта
тек сјутрадан
по
Спасовудне, а
никако прије.
Ко противно
учини, да
плати селу
штету и ручак
кмету.
20. Ко се
поданас
уфати да
вјештице
фата, да се тури
под томруке
за петнаест
дана. Ако би
било чесове
штете да и то
плати.
21. Ко
копиле у воду
удави, да се
под гомилу
тури.
22. Ко се
уфати да ради
у завјетне
дане, да му се све
поквари и
нечастивом преда
што тих дана
уради, а
кметовима
обашка ручак.
23. Који
ковач не
удари на
Божић прије
сунца чекићем
у наковању,
па се то
начисто
докаже, да му
се преломи
чекић и
наковањ, а он
и свако његов
обестрви.
ТОЧКА
ДЕСЕТА
24. Ко
своју кућу и
породицу
забатали да
се лиши сваке
војничке
части.
ТОЧКА
ЈЕДАНАЕСТА
25. Да
данка другог
нема осим
војводске
акче
26. Да
војводска
акча буде по
два гроша с
дима на дим.
ТОЧКА
ДВАНАЕСТА
27. Да се Васојевићко држи од Ножице до Љешнице, од Бјеласице до на врх Ржнице, и Брезојевица црква, која цвили међу турским градовима као љута гуја међу огњевима.
Од давнина
је у
Васојевићима
постојао обичајни
законик. Уз
додатке,
усвојила га
је Свеопшта
народна
скупштина
Васојевића, крајем
1829. или у првој
половини 1830, а
потврдио игуман
манастира
Ђурђеви
Ступови,
Мојсије Зечевић,
који је скуп
и сазвао. Васојевички
Закон у 12
точака
објавила је, 1929.
године,
Српска
краљевска
академија у
Београду са
коментарима
др. Илије Јелића.
Електронску
верзију
издања СКА
објавио је историјски
магазин
Српско
наслеђе (дио
први, дио
други) . Васојевички
Закон у 12
точака
публиковали
су и г-дин
Рајко
Бабовић, 1990.
године и
издавачка
кућа Ступови
из
Андријевице
1997. године.