Sava STEPANOV, likovni kritičar
  Galerija "Hemofarm"-a - Vršac, 1996.

POETSKI (NAD)REALIZAM SLIKA MIODRAGA LATKOVIĆA

Miodrag Latković stvara već četvrt veka. Put koji je, kao slikar, do sada prevalio doveo ga je do jednog zaista karakterističnog likovnog opusa. Oslonjen na sadržajni povod Latković nastoji da autentičnim pikturalnim sredstvima obrazloži sve svoje razloge, namere i poruke. Njegove realističke slike, često oplemenjene tihom nadrealističkom intonacijom, nude jednu zasebnu poetiku, jedan zaseban svet: svet slike.

Slikarstvo Miodraga Latkovića izrazito je autobiografskog karaktera. Ovaj umetnik opsesivno slika zavičajne predele Skadarskog jezera, cetinjskog krša i crnogorskog primorja. Svaki naslikani motiv istinski je doživljen i proživljen. Taj snažni i iskreni doživljaj podjednako je uverljiv u pedantnim deskripcijskim prikazima baš kao i u slućenim motivima, u fragmentima posvećenim osećanju iskona, istorije, tradicije, jednog veličanstvenog mita što se prenosi s generacije na generaciju. Svojim slikarstvom, svojom umetnošću Latković pokazuje i "dokazuje" svoju ukorenjenost, karakterističnost, svoju individualnost i snagu svog umetničnog kazivanja: polazeći od lokalnog on hodi ka univerzalnom. Likovni postupak, kvalitet boje, crteža i drugih relevantnih pikturalnih značajki proširuju dejstvo ovih pikturalnih tvorevina. Svi ti zavičajni prizori, onakvi kakvim ih je Miodrag Latković naslikao, više nisu samo predeli njegovih sećanja nego su to idealni mizansceni za odigravanja najrazličitijih drugih priča, onih priča koje se stvaraju kod posmatrača ovih slika. Latkovićeve slike realističkim načinom izrečene, verifikuju i opisuju viđeno ali su ispunjene atmosferom blagog, plemenitog nadrealizma koji kao da otvara nove i široke prostore gledaočevih domišljanja i doživljavanja.

Likovni postupak Miodraga Latkovića je potpuno usklađen sa sadržajem njegovih motiva. Kolorit je intenzivan ali opor, uvek između realnog i nadrealnog, između lirskog i epskog. To je slikarstvo bogatih namaza. Slika se karakteriše primetnim slojevima boje. Nanoseći boju sloj po sloj Latković kao da sedimentira sopstvenu osećajnost, kao da nastoji da baš bojom i njenim autentičnim likovnim, pa čak i fizičkim vrednostima, sazda čvrstu likovno-poetsku tvorevinu, ubedljivu i postojanu poput kamena koji je naslikan na svakoj njegovoj slici. U istom duhu je definisan i crtež - poput armature, arhitektonski logičan i čvrst. Latkovićev linijski sklop "drži" sliku, određuje joj jasnost, čitkost, i preciznost likovne misli.

Radi se, dakle, o jednom umetniku koji je jasno definisao svoj pikturalni iskaz. Taj iskaz je čvrsto zasnovan na viđenim i doživljenim prizorima. Međutim, ma koliko svi ti prizori bili precizno definisani oni se mogu smatrati tek povodom za nastanak autentične slike. Jer, vrednosti ove slikarske umetnosti nisu samo u njenim fasadnim manifestacijama. Tek pod tom spoljašnom opnom kao da postoji jedan uzbudljiv svet, svet koji je slikom reminisceniran, svet koji je posledica tihe prirode jednog umetnika koji posmatra, doživljava i pamti, umetnika koji je sposoban da sve to iskaže na platnu i da svojim darom obraduje posmatrača.

Miodrag Latković se bavi slikarstvom prizora. U njegovim slikama, baš u njegovim motivskim sklopovima moguće je naslutiti poštovanje tradicije, možda ponajpre tradicije crnogorskog slikarstva, pogotovo stvarane delima Lubarde, Prijića, Dada i još po nekog od velikana naše umetnosti. Diskretan u svom odnosu prema istoriji umetnosti, sasvim korektan prema sopstvenom delu, Latković uspeva da iz tih slikarstava evocira i ostvari jednu pikturalnu atmosferu koja mu je potrebna da bi usaglasio sopstveni doživljaj sa sopstvenim shvatanjem slike i njenog smisla. Za Latkovića je sva čarolija slike sadržana u čarima njenog motivskog ambijenta. Međutim, atmosfera poetizovanog (nad)realizma, baš kao i sam slikarski postupak čvrsto oslonjen na primarno dejstvo likovnih elemenata, u svoj svojoj definisanosti i koherentnosti, objedinjavaju u sebi višeslojna značenja Latkovićeve umetnosti. Polazeći od intimnog i sasvim subjektivnog doživljaja stvarnosti, ovaj umetnik likovnim elementima dospeva do jedne sasvim osobene pikturalne poetike, dospeva do jednog slikarstva koje je moguće označiti kao samosvojno i zasebno. Kao slikarstvo Miodraga Latkovića.