Videla sam plakat na fakultetu, kažu besplatno kampovanje sa debatnim klubom, učestvovanje u turnirima, imaju i URL. Pogledam ja to kod kuće, otvorim sve slike, pročitam kako se bave debatama, spominju neke argumente, parlamente itd. i svidi mi se...

Prijavim se kao onaj najgori laik, napišem sebi jednu trojku iz poznavanja stranih jezika i sve nule iz poznavanja debatne teorije i prakse i kažem: ako me prime kojim slučajem, da znaju sa kakvim slučajem imaju posla...

I primili me, obavestili me kulturno da mogu da planiram jedan deo svog letovanja.

Prvi sastanak pred odlazak u Bački Petrovac: ulazim sa nadanjima i očekivanjima jedne mlade devojke :))) kad tamo: galame neki mladići, skoz neozbiljni za godine koje bih im pripisala na prvi pogled... pogotovo mi je bio upadljiv jedan plavi koji je pričao o Obrazu... Medjutim, Milica, koja je sazvala sastanak, uspela je da tome da neki ozbiljan i odgovoran ton koji je obećavao...

Društvo u putu mi je pravila moja koleginica sa fakulteta, Goca i za to joj puno hvala jer bih se mnogo smorila do tamo. Medjutim, razdvojiše nas na samom dolasku u dom u kome smo bili smešteni, i ja dobih dve mnogo slatke cimerke iz Niša. Onda su počeli da dolaze u našu sobu razni, što da nešto pozajme, što da nešto vrate, ili da samo nešto pitaju, a poneki i da odremaju... sve je to dovelo do jedne interesantne lančane pojave, a to je da su me mnogi momci zvali 'cimerka' :)))...

Svakoga dana smo provodili 6-7 sati u intenzivnoj obuci iz debatne teorije i prakse. Saznala sam toliko novih stvari na jedan tako interesantan i efikasan način, preko radionica - znači: jesmo sedeli u klupama, ali nismo blejali u 'profesore' nego smo sa njima razgovarali, davali svoje primere, vežbali ono što smo učili na licu mesta... A ono što me je oduševilo je činjenica da su ti 'profesori' mladji od mene u proseku oko godinu dana.

Prva prepreka: sve smo lepo naučili za taj dan, hajde da vidimo kako to izgleda u praksi, ko hoće da debatuje? I za čas se stvoriše dve ekipe, napraviše svoje slučajeve na zadatu temu i počeše onako skroz formalno i znalački da drže svoje govore u odredjenom trajanju, da iznose i pobijaju argumente, daju završnu reč...

Jedina misao koja mi se motala po glavi bila je: ja ovo ne umem. Kako za tako kratko vreme da smislim šta ću da kažem na zadatu temu i to još da držim govor od osam minuta ili kako da pobijem tudje argumente kad sam ih tek malo pre čula, nemam dovoljno vremena o njima ni da razmislim.... a i te teme... ko je smislio da se debatuje o onim stvarima o kojima ja ne znam ništa :))))) ?

Noć mi je bila kao pakao... htela sam da se probudim iz tog strašnog sna i da lepo nastavim sa svojim bezbrižnim životom... htela sam da idem kući i zvala sam sestru telefonom da joj se isplačem na ramenu, a ona je rekla: sedi tu gde si, nisi ti glupa, valjda ja to znam, biće bolje sutra, videćeš, pročitaj nešto o tim temama....

I čitala sam te noći, čitala, ali tema je bila tako teška i tekst na engleskom da sam i ono malo hrabrosti što mi je sestra dala, izgubila...

Ali, jutro je stvarno bilo mnogo vedrije... shvatila sam da drugi nisu pročitali ni toliko koliko sam ja, da možda ipak imam šta da kažem u nekoj raspravi, da se svetska zbivanja o kojima se debatuje svode na slične kalupe, da postoji niz rečenica koje se univerzalno koriste u debati kad više ne znaš šta da kažes i da to pali!

Orijentisala sam se i na društvena zbivanja - organizovali smo kviz (u kome sam stigla do finala sa svojim 'cimerom' i osvojili smo čokoladu), igrali smo jednu mnogo dobru igru 'ubice' (od koje sam postala blago paranoična jer sam stalno mislila da neko hoće da me ubije, a ustvari su mi dvojica iz samilosti prema maloj devojčici sačuvali život), zatim, imali smo i žurke (i taman kad sam se sredila i našminkala, shvatila sam da dole niko ne pušta muziku - što je to bila dobra žurka :))), i pijanke (u Crvenom Zmaju i kad nam je Sebastjan napravio nezaboravan punch koktel u lubenicama) i turnire u odbojci i naravno, ne smem nikako da izostavim - tribinu o nacionalizmu (koja mi je mnogo značila i otvorila mi vidike koliko i ceo program kampa).

Mnogo su mi se svideli ljudi koji su bili u kampu. Mladi su, široko obrazovani, pametni, interesantni, duhoviti, svako sa nekom svojom pričom koju ume dobro da ispriča i dobro da brani. Osećala sam se shvaćenom jer niko nije prekidao ono što pričam nekim glupim komentarom tipa: previše filozofiraš, ili to nije tako i tačka, nego sam uvek mogla da čujem još mnogo pametnih misli na tu temu i kao da su svi tamo znali da slušaju drugoga... a to je vrlina koju izuzetno cenim.

Muvanja je bilo na sve strane, ali sve nešto krišom i novosti su se prenosile tračem. Ja još uvek ne znam sve ko je s kim i da li je i tako to... i nije ni bitno, važno je da je bilo jako interesantno misliti o tome.

Pred turnir: Ti se meni svidjas! - beše to Jovana, devojčica malecka kao ja, koja mi je tu rečenicu ponovila nekoliko puta pred različitim svedocima :) I hoće ona da budem njen partner u debati. Sve me izokola ispituje jel' to u redu sa moje strane, a ja joj kažem: devojko, hvala tebi što si mene izabrala! Jeste, imala sam jedan svoj govor pre turnira koji je dobro prošao, neki su me hvalili za to, ali nisam ni sanjala da ću zaslužiti pažnju jedne tako sposobne i napredne devojke. I tako je nastao tim: METAR I ŽILET.

Turnir: bilo je treme, treba se pokazati, šta se naučilo za proteklih nekoliko dana... ali, uspela sam bez mnogo blamiranja da kažem svoje, da odgovorim najbolje što sam umela, da jednom završim govor malo temperamentnije... pobedile smo sebi ravne, pobedile i one sa više iskustva, ali smo mogle samo da učimo od starih iskusnih debatera... Na konačnoj rang listi, ušle smo u prvih deset timova (bilo je 16), uz napomenu da je bilo samo 5 početničkih timova.

Hm... sve je bilo divno, sve, sve, sve... ali, neću nastaviti time da se bavim. Kao i neki sport, zahteva ulaganje, davanje jednog velikog dela sebe, neprestano učenje, doučavanje, praćenje svetski aktuelnih tema, vežbanje... što je pozitivno... Ali, ono što me odbija jesu upravo teme: iz politike i ekonomije. Ne samo da malo znam o tome, nego me uopšte ne zanimaju toliko da bih im se skroz posvetila.

Medjutim, zašto kažem da mi je ovaj kamp promenio život? Pogled na svet je kao preko nekih drugih naočara... uzimam Zabavnik koji sam videla na stolu, listam i ne preskačem teme koje me na prvi pogled ne zanimaju... jer kako će me i zanimati ako nikad ništa o njima ne saznam... čitam o svemu i svačemu, i pronalazim lepotu u stvarima koje sam do sada ignorisala... ko zna zašto... I način razmišljanja mi se pomalo usmerio na traganje za 'drugom stranom medalje' u onome što čujem, vidim, čitam...

Dragi moji, debateri, ako imate nešto da prokomentarišete, obavezno to uradite jer bih volela ovde da dodam i tudje utiske...

Ljubim vas
(a posebno one čije ime i postupke namerno nisam spomenula, jer... ne zovu mene za džabe Povilenela OMAJA (šta god to značilo) Brumhilda :)))))

Jelena

Komentar

Neki su već stigli:

Hvala što si pomenula tribinu o nacionalizmu ali mislim da bi trebala da napraviš posebnu priču o tome mislim nacionalizmu kad već stavljaš na internet mišljenje o pederima i možeš i o nacionalizmu

Igor Marinković

Ćao!
Šta da kažem? Prosto sam oduševljen načinom izlaganja i koncepcijom teksta.Već si me prijatno iznenadila pismom, ali ovo je još nešto izvaredno.
Pametna, inteligentna, samosvesna i svesna zbivanja oko sebe i u društvu - to je prva misao koja mi je proletela čitajuci gore ispisane utiske i sećanja.
Drago mi je da je neko samoinicijativno, zauvek i na najkvalitetniji način ovekovečio i učinio dostupnim i koliko je to moguće, približio širokom auditorijumu mladih i šire javnosti, letnji debatni kamp u malom mestu u srcu Vojvodine i sva pozitivna dogadjanja, jer drugih nije ni bilo, koja su obeležila to sedmodnevno druženje početkom jula meseca leta gospodnjeg 2002.
Samo tako nastavi i čujemo se!

Alen Panjković (NS)

Draga Jelena,
napriča se ti, ceo roman ispisa, i još oćes da ti drugi pomažu u tome. Uradi jednom nešta sama i budi ponosna na to.e treba ti uvek partner. I nemoj toliko da hvališ taj kamp jer jeste on bio dobar ali takav i mora biti jer inače niko ne bi išao na njega. Ipak smo mi ljudi sa ukusom,

pozdravi od Gojka