|
Свети
Владика Николај Велимировић:
Охридски пролог
1./14. јун
Свети
мученик Јустин Философ
Рођен
од јелинских родитеља у самаријском
граду Сихему, доцније названом Наблус,
105. године по Христу. Усрдно је тражио
мудрост у философа, најпре стоика,
затим перипатетика, затим
питагорејаца и најзад у платониста.
Премда га ни Платонова философија
није задовољила, ипак се на њој
задржао најдуже немајући ничега што
га је више привлачило. Но Провиђењем
Божјим јави му се неки часни старац,
који поколеба у њему сву философију
Платонову, и напомену му, да људи не
могу знати истину о Богу док им то Бог
не открије, а Бог је открио истину о
Себи у књигама Светог Писма. Јустин
поче читати Свето Писмо, и сав постаде
убеђени хришћанин. Ипак није се хтео
крстити нити хришћанином назвати све
докле се није лично уверио о лажности
свих оних оптужби које су незнабошци
против хришћана истицали. Дошавши у
Рим у долами философској, он убрзо
стекне тамо велико поштовање и много
присталица. Присуствовао је
мученичкој кончини Светога Птоломеја
и Светога Лукија. Видећи мучење
невиних хришћана он написа апологију (одбрану)
хришћана и хришћанског учења и преда
је цару Антонину и сенату. Цар с пажњом
прочита апологију и нареди да
престане гоњење хришћана. Јустин узе
препис цареве наредбе и с њом оде у
Азију где помоћу те наредбе спасе
многе гоњене хришћане. Потом се врати
поново у Рим. Када наста гоњење од цара
Марка Аурелија, он написа другу апологију и упути је цару.
Неки нечасни философ Крискент, циник,
оптужи га као хришћанина, из зависти
што га Јустин прeодолеваше у свима
препиркама, те Јустин допаде тамнице.
Желећи смрт Јустину, а бојећи се да се
овај како на суду не оправда, Крискент
улучи прилику, те некако отрова
Јустина у тамници. Тако сконча свој
земни живот овај велики заштитник
вере хришћанске, и пресели се у
блажену вечност 166. године по Христу.
|
