Literatura Rusela Kelfera na srpskom jeziku

HRISCANSKO UCENISTVO

5

KAKO SE OSLOBODITI
PRIJANJAJUCEG GREHA

UVOD

Kao sto znate, u ovoj seriji “Hriscanskog ucenistva” pod nazivom “Zelis li da pocnes iznova?”, mi se bavimo duhovnim inventarom: pregledamo svoj hriscanski zivot, okrecemo novu stranicu, pitamo se: “Zelim li da ova godina bude ista kao prosla, ili je mozda vreme za neke promene? Nije li krajnje vreme da moj zivot pocne da savrsenije odrazava um Hristov, da raste u duhovnoj raskosi, iz jednog stepena slave u drugi?”

Time smo se, evo, bavili u vec nekoliko knjizica. Proucavali smo takve teme kao sto su: lazna krivica, duh gorcine, problem pomirenja sa onima koji imaju nesto na nas. Svrha ovih proucavanjâ je cupanje korova iz vrtova naseg duhovnog zivota. I to posmatranjem izbliza nekih vaznih, prakticnih pitanja koja nas muce. Tako da ih u narednim mesecima mozemo ocistiti i ukloniti, i poceti iznova.

U ovoj knjizici, pozabavicemo se jos jednom teskom temom; mozda najtezom za svakoga hriscanina... to je pitanje prijanjajuceg greha.

Znamo, naravno, sta je to prijanjajuci greh (ili gresi). To su one stvari koje preuzimaju kontrolu nad tobom, dok ti sedis tek tako baveci se svojim poslom.

Prijanjajuci gresi su one stvari za koje Sotona zna da imaju moc nad tobom, cak i ako se cini da ti rastes u svom hriscanskom zivotu i zadobijas pobede na mnogim duhovnim podrucjima. To su one napasne, cesto opustosavajuce sklonosti koje cine da se osecas kako ides jedan korak napred, a dva koraka nazad u svom hriscanskom zivotu.

 

DA LI JE POBEDA MOGUCA?

Postoje razne lazi koje Sotona koristi da nas zbuni i unisti. Jedna od njih je pogubna, suptilna ideja koja glasi: “Taj konkretni greh koji me muci naprosto je moj krst koji moram da nosim. Bozja namera uopste nije da ja imam pobedu na tom planu. To je verovatno nacin na koji me Bog drzi u poniznosti.”

Ovo je, naravno, gnusna satanska laz. Kao prvo, nigde u Svetom Pismu greh nije opisan kao krst; a drugo, nigde Bog nije niti nagovestio da od nas ocekuje ista drugo osim da sve vise rastemo u svom hriscanskom zivotu, iz pobede u pobedu. Potrebno je da se svakoga dana sve vise preobrazavamo u NJegovo oblicje, a to naprosto znaci da sve vise i vise vlada On, a sve manje i manje mi. A to opet znaci sve manje i manje greha i njegovih lepljivih niti koje nas sputavaju. Sto duze hodamo sa Hristom, trebalo bi da imamo sve veci nivo pobede nad grehom.

Mozda kazes: “Ali , zasto onda to nije tako sa mnom?” Kako to da mogu da napredujem u odredjenim podrucjima ponasanja i vladanja, da postanem cak i duhovni vodje u crkvi, a ne mogu, na primer, da kontrolisem svoju narav? Kako to da mogu da postanem biblijski strucnjak, ili duhovni uzor za druge, a jos uvek ne mogu da kontrolisem svoju pozudu ili pohlepu ili zavist?

Kako to da mogu da zivim zivot hriscanina i hodam s Bogom, a jos uvek ne mogu da pobedim duh straha? Zasto citam o vernicima koji su stekli ugled u hriscanskoj zajednici i ostvarili velika dostignuca u duhovnom zivotu, a onda iznenada pali u neki duboki greh, samo zato da bi otkrili da ih je taj greh nagrizao godinama i konacno provalio na otvoreno u nameri da ih unisti zajedno sa stotinama ili hiljadama drugih ciji su zivoti bili neposredno pod uticajem njihovog vlastitog?

Mozda se pitas sta je uzrok?

Mozda se pitas sta je resenje?

Mozda se cak pitas kakva korist od svega?

 

TEMELJ NASE VERE U POBEDU

Imam dobru vest za tebe, dragi prijatelju. Rec Bozja je vrlo jasna. Ja i ti ne moramo niti da postanemo niti da ostanemo robovi bilo koje vrste greha. Iskusenja nas mogu napadati, ali podlegati im iznova i iznova i iznova nije volja Bozja!

Kazes: “U redu, ali na osnovu kog autoriteta tvrdis tako nesto?”

Odgovor glasi: Na osnovu savrsene Reci Bozje, Biblije. Poslusaj sta je receno u Rimljanima 6,11-14.17-18:

“Tako i vi, dakle, drzite sebe da ste mrtvi grehu a zivi Bogu u Hristu Isusu Gospodu nasemu. Da ne caruje, dakle, greh u vasemu smrtnom telu, da ga slusate u slastima njegovim; niti dajite udovâ svojih grehu za oruzje nepravde; nego dajite sebe Bogu, kao koji ste zivi iz mrtvih, i ude svoje Bogu za oruzje pravde. Jer greh nece vama ovladati, jer niste pod zakonom nego pod blagodacu. ...  Hvala, dakle, Bogu sto bivsi robovi grehu poslusaste od srca tu nauku kojoj se i predadoste. Oprostivsi se, pak, od greha postaste sluge pravdi.”

Sveti Duh ovde tako jasno govori kroz apostola Pavla da smo ti i ja zamisljeni da budemo robovi, ne greha i Sotone, vec robovi pravde i Boga. Pre nego sto je Hristos dosao u nas zivot, mi smo morali da budemo robovi greha. Greh je vladao nad nama, kontrolisao nas, imao nas u svojim rukama.

Ali sada, Pavle kaze, smatrajte sebe mrtvima grehu. Mrtav covek ne moze da reaguje na iste motive koji su ga ranije pokretali. Sada, dodaje Pavle, imate izbor. Mozete izabrati da smatrate sebe mrtvima grehu i zivima Bogu i NJegovom Duhu, i ne morate vise da pokoravate svoje telo s njegovim udovima da sluzi kao orudje greha.

GREH NECE VAMA OVLADATI! Nije volja Bozja za tebe i mene da zivimo svoje zivote ispovedajuci ucenje o pobede nad grehom, a da ne posedujemo zivot pobede.

I ja verujem da je najveci problem koju vecina nas ima u ovom zivotu vere taj da ne mozemo da zadobijemo pobedu u jednom ili par kljucnih podrucjâ u svom zivotu. Stoga zakljucujemo da ce te teritorije ostati neosvojene sve dok ne dodjemo u Nebo. Pavle nam, medjutim, kaze: “Ne, ne, ne!...”

Sreo sam u zivotu mnogo hriscana koji su mi priznali da imaju bar jedan uporan, prijanjajuci greh koji stalno nagriza samo tkivo njihove vere, sprecavajuci ih makar s vremena na vreme da zive u palati pobede koju im je pripravio njihov Bog Pobednik

Gotovo svako od nas ima jedno kljucno podrucje, ili par njih, koji su ranjivi pred napadom Neprijatelja, tako da svaki put kad je klima pogodna za to, Sotona otvara vatru, koristeci uvek neku varijaciju iste opste teme. I, ah!, tako cesto, on pogadja svoj cilj.

U ovom proucavanju zelimo da detaljnije razmo-trimo pitanje prijanjajucih greha, te da postavimo sebi neka prodorna pitanja vezana za to da li ze-limo da budemo slobodni od vlasti ovih grehâ ili ne, kao i sta nameravamo da ucinimo povodom toga.

Izraz “prijanjajuci gresi” upotrebljen je samo jednom u Novom zavetu – u poslanici Jevrejima 12,1-3 - iako je to zapravo tema koja se spominje gotovo svuda na stranicama Bozje Reci.

Plan naseg proucavanja je sledeci:

1. Prijanjajuci gresi: Motivacija

2. Prijanjajuci gresi: Podsticaji

3. Prijanjajuci gresi: Poziv

4. Prijanjajuci gresi: Ocekivanja

5. Prijanjajuci gresi: Ilustracije/slike

 

Biblijski tekst

“Zato, dakle, i mi imajuci oko sebe toliku gomilu svedoka, da odbacimo svako breme i greh koji je za nas prionuo, i s trpljenjem da trcimo u bitku koja nam je odredjena, gledajuci na Nacelnika vere i Usavrsitelja Isusa, koji mesto odredjene sebi radosti pretrpe krst, ne mareci za sramotu, i sede s dense strane prestola Bozjega. Pomislite, dakle, na Onoga koji je takvo protivljenje protiv sebe od gresnika podneo, da ne oslabe duse vase i da vam ne dotuzi” (Jevrejima 12,1-3).

 

1. MOTIVACIJA

Ovde lezi verovatno osnovni kljuc svega: nasa motivacija za preobrazenje. To je veoma jednostavno, ali jednostavno - neverovatno. Pocinje sa cudesnom recju “zato”. Kada god naidjemo na rec “zato”, treba da se upitamo “zasto?”. U ovom slucaju, rec “zato” odnosi se na junake vere iz jedanaeste glave poslanice Jevrejima koji su tamo navedeni uz vidljive primere njihove vere koja nama treba da posluzi za primer.

Stoga, rec “zato”znaci da ljudi koje spominjemo u ovom odeljku biblijskog teksta jesu oni ljudi o kojima smo citali u prethodnoj, 11. glavi. Recca “i” (“Zato, dakle, i mi...”) ne odnosi se na nas, vec na njih, i znaci da su oni “gomila svedoka” Sgrcki, oblak; vidi Carnicev prevodC koja je okupljena oko nas, nadvija nas.

Stoga, prema ovom tekstu, nasa motivacija, izmedju ostalog, treba da bude prisutnost ovog “oblaka svedoka” koji nas doslovno okruzuje i motivise (pobudjuje, pokrece).

Postoje, medjutim, dva tumacenja ovog izraza “oblak svedoka” koja zavredjuju da ih razmotrimo. Prvo tumacenje kaze da je “oblak svedoka” – Avelj, Noje, Avram, Enoh i drugi – smesten na Nebu i bodri nas, tako da kazemo, ili bar posmatra nase zivote poput kakvih gledalaca na sportskom takmicenju.

Ideja je, dakle, da se nasa motivacija da zivimo pobedonosni zivot sastoji u tome da nas “domaci navijaci” hrabre sa tribina da istrajemo u trci, da se sto jace borimo i pobedimo u utakmici zivota.

Drugo tumacenje kaze da ovaj oblak svedoka stoji u nasoj svesti, kroz Rec Bozju, i sluzi nam kao podsetnik svedoceci nam da je pobeda nasa ako smo samo spremni da zivimo zivotom vere.

Smisao je da kada pocnemo da posustajemo i podlezemo iskusenjima zivota, kada smo u opasnosti da odustanemo, Bog nam priziva u pomoc ovaj “veliki oblak svedoka” da bi nam u NJegovo ime svedocili i motivisali nas da sezemo ka pobedi bas kao sto su to oni, heroji vere, cinili. Oba tumacenja ocito imaju duboko znacenje.

Rec prevedena “oblak” u ovom pasusu ne oznacava zaseban, omedjen oblak, vec radije masu oblacnog pokrivaca koji ispunjava nebo. Tako da ne izgleda kao da gledamo na svakog od ovih heroja vere zasebno, vec na ukupan zbir njihovih zivota i na opstu sliku koju oni stvaraju na platnu vecnosti.

Ovaj izraz upotrebljen u navedenom biblijskom odeljku nije jedinstven. Homer je, na primer, pevao o “oblaku pesaka, oblaku Trojanaca”,a i drugi drevni pisci su koristili isto poredjenje. Mi stoga imamo ogromnu masu svedoka koja nas okruzuje i motivise, bilo svojom prisutnoscu ili svojim svedocanstvom, ili na oba nacina.

Rec upotrebljena ovde za “svedoke” jeste grcka rec “martus”, od koje potice izraz martir, mucenik. Ona znaci “onaj koji svedoci, ili moze da svedoci, o onome sto je video ili cuo ili zna na bilo koji nacin”. Petar upotrebljava ovu rec za sebe u 1 Petrovoj 5,1 gde govori o sebi kao o “svedoku stradanja Hristovih”. Znacenje je da je on bio odredjen i poslan da svedoci o Hristovim stradanjima koja je video. Ova rec se koristila u ranoj crkvi da oznaci one koji su dokazali istinitost i snagu svoje vere umiruci strasnom smrcu kao mucenici.

Bog tako govori svakome od nas: “Pred tobom je niz odluka u zivotu koje moras da doneses; niz sudova, da tako kazemo... i ti nemas nikakvu osnovu da nacinis pogresne izbore jer je Bog s puno ljubavi pozvao ogromnu gomilu svedoka da ti posvedoci u prilog zivota vere. U svetlu njihovog svedocanstva”, kaze Bog, “ postoji zapravo samo jedna odluka koju ti mozes da doneses.”

Nastavak na sledecoj stranici....

Glavna strana Hriscanskog ucenistva | Discipleship Tape Ministry