"Ovde neko kao da ocekuje da vlast odredjuje u sta treba da se veruje. To je ostatak vizantijskog razmisljanja. Danas opet kao da imamo komesare, samo sto ovaj put ne nose petokraku, vec krst". Ove reci predsednika Baptistickih crkva u Jugoslaviji Aleksandra Birvisa najbolje svedoce o tretmanu koji takozvane male verske zajednice imaju u Srbiji danas. Naime, predstavnici Baptisticke i Evandjeosko-protestantske crkve pozalili su se na konferenciji za novinare u sredu da ih niko nije pozvao da kazu svoje misljenje o prednacrtu zakona o verskim zajednicama niti je iko zeleo da ih primi u Vladi Srbije nakon sve cescih pretnji koje im se upucuju recima, a neretko i kamenicama. "U republickom ministarstvu vera, nakon nasih upornih zahteva da nas ministar primi, na kraju nam je receno da on nema vremena", kazao je episkop Evandjeosko-protestantske crkve u Novom Sadu Aleksandar Mitrovic. "Kada im treba humanitarna pomoc od takozvanih malih verskih zajednica, ministarstva onda znaju gde da nadju te verske zajednice, ali kada je rec o pravima tih verskih zajednica, onda naprasno zaborave adrese", dodaje Aleksandar Birvis.

Predstavnici ovih dveju crkava, koje pripadaju protestantskim verskim zajednicama, navode da ih niko nije pitao da li svestenici Srpske pravoslavne crkve (SPC) treba da se nadju u kasarnama, da li veronauka treba da se uvede u javne skole, da li i pripadnici drugih verskih zajednica treba da placaju postansku markicu kao "dobrovoljni prilog" za izgradnju Hrama Svetog Save na Vracaru... Kazu da ih niko nije pozvao na razgovore o prednacrtu zakona o verskim zajednicama i da ih u preambuli tog prednacrta nema medju priznatim crkvama. "Sve to ukazuje na sistematsko nipodastavanje malih verskh zajednica od strane drzave, a u korist SPC, koja tezi da postane drzavna crkva. To su retrogradni procesi, to je klerikalizacija drustva, vracanje vek i po u proslost, priblizavanje crkve drzavi i drzave crkvi, zapravo stvaranje uslova za diskriminaciju po verskoj osnovi", smatraju Birvis i Mitrovic. K tome su, dodaju, ti procesi i protivustavni, jer su SRJ i Srbija uredjene kao sekularne drzave. Pripadnici ovih verskih zajednica smatraju i da je uvodjenje veronauke u javne skole jos jedan doprinos klerikalizaciji drzave i s druge strane, jos jedno opterecenje za decu. "Sporazum o uvodjenju veronauke ili demokratije i etike, kao izbornih obaveznih predmeta u javnim skolama od 1. septembra, obelodanjen je s predumisljajem u julu mesecu, jer je tada u skolama raspust i nema nikoga ko bi mogao da digne glas protiv toga. Nastavnicima se kosa dize na glavi kad cuju da deca treba da uce jos jedan predmet, jer ionako imaju previse gradiva i mnogo toga treba prvo da se izbaci iz nastavnih planova i programa, a ne da se uvodi novo", rekao je Birvis.

Kamenje i prostakluk

Na zalost, sve navedeno nikoga danas u zemlji nebeskih ljudi ne treba da cudi. Setimo se samo one tribine na Filozofskom fakultetu od pre nekoliko meseci. Pored baptista i evangelista bili su tu i protestanti i filozofi i sociolozi, koji su se drznuli da prozbore dve-tri o apsurdnosti uvodjenja veronauke OVDE I SADA. Dobili su kamenje u prozore sakralnih objekata, prostacko-fasisticke grafite, a nekakav Srpski nacionalni front, novosadska varijanta "Otacastvenog pokreta Obraz", pretila je i dobacivala ucesnicima same tribine. "Zasto", pitali smo tada. "Zato sto su, brate, sektasi i zato sto se zna koja je crkva glavna i jedina u Srbiji", glasio je patriotski odgovor. Istine radi, na tu tribinu, iako su bili pozvani nisu dosli predstavnici takozvanih velikih verskih zajednica, Srpske pravoslavne, Rimokatolicke, Islamske i Jevrejske. Organizatori tribine, Studentska unija Filozofskog fakulteta, kazali su da su predstavnici "velikih" neucesce na tribini obrazlozili "cinjenicom" da ne zele da sede za istim stolom "sa sektasima". Inace, na teritoriji SRJ od ukupnog broja stanovnika zivi oko 0,9 odsto pripadnika protestantskih verskih zajednica, u koje se ubrajaju i Baptisticka i Evandjeosko-protestantska crkva. Ove dve crkve su karakteristicne (svakako ne i jedine) po tome sto su njihovi vernici pripadnici razlicitih nacija. Sto je, cini se, jos jedan trn u oku prosecnog ovdasnjeg fundamentaliste, za kojeg je cinjenica da se neko rodio kao Srbin dovoljna da ga se okarakterise kao pravoslavca, dok je Hrvat po definiciji katolik. Kao onaj stari fazon: "Sta su Madjari, Srbi ili Hrvati".

Dinko Gruhonjić