Veronauka na mala vrata i uz popriličnu gužvu posle više od pola veka najavljuje ponovni ulazak u srpske škole, iako se brzopoteznom verskom obrazovanju protivi čak i Ministarstvo prosvete na čelu sa ministrom Gašom Kneževićem. Odbor za prosvetu Skupštine Srbije većinom glasova se opredelio za uvođenje verske nastave i alternativne etike u prvi razred osnovnih, odnosno srednjih škola i gimnazija, počev od školske naredne (2001/ 2002.) godine. Crkve koje deluju u Srbiji i sve verske zajednice zahtevale su prošle nedelje od premijera i predsednika parlamenta vraćanje verske nastave u državne škole.

Ministar vera u Vladi Srbije Vojislav Milovanović izjavio je, slično svom saveznom kolegi Božidaru Šijakoviću, kako "verska nastava pripada korpusu neotuđivih ljudskih prava, garantovanih međunarodnim dokumentima koji obavezuju SRJ". Model srpske verske nastave predstavljen je daleko od Beograda na konferenciji u Berlinu "Odnos Crkve i države u Srbiji" koji su organizovale Srednjoevropska eparhija SPC, Biskupska konferencija Nemačke Katoličke crkve i Evangelistička crkva Nemačke.

Ministar Knežević, međutim, tvrdi da procedura potrebna za takva sistemska rešenja nije ispoštovana, štaviše nema elementarnih uslova za septembarski eksperiment - nedostaju kadrovi, posebno za manje zajednice, nije sačinjen adekvatan program... On je pre ove "verske ofanzive", izrazio i bojazan da se brzopleto uvođenje veronauke može pretvoriti u suprotnost - umesto edukacije i upoznavanja dece sa istorijom religija u demagogiju i opasno, pa i nasilno, oblikovanje ličnosti.

Ministar nije usamljen u ovom strahu, a sve je više roditelja koji se pribojavaju novog predmeta. Nesporno je da su komunisti već od 1945. - a delimično i tokom rata - otpočeli nasilnu ateizaciju Srbije, koja je, uz ostalo, rezultirala slabom vezom crkve i naroda. Ne bi bilo netačno i tvrđenje da je u jednom trenutku vera proganjana i saterana u čistu privatnost, a obrazovanje se temeljilo na čuvenoj i povremeno krvavoj floskuli "religija je opijum za narod". U jednom trenutku je, čak, jednom od reformi deci u tadašnjoj SFRJ nametnut marksizam kao "novi opijum" umesto onog crkvenog.

Pre desetak godina, sa tranzicijom koja je zahvatila sve bivše komunističke zemlje, pa delimično i Srbiju, i buđenjem naciona, Crkva je potpomognuta politikom otpočela obrnut proces - teizaciju društva. Predlog da se veronauka uvede - ili ko zagovara kontinuitet vrati - u osnovne škole donekle je prirodan sled događanja. Pitanje je, međutim, neće li poslovično skloni preterivanju i proterivanju svega prethodnog, umesto nauke, veronauka postati pandan omrznutom marksizmu. Veliko je pitanje hoće li aktuelni poslanici i ministri mahom pravoslavne provenijencije, umeti da odvagaju sve što treba i hoće li sve veroispovesti biti u istom položaju ili će neke biti jednakije od drugih? I hoće li oni koji su na vlast došli potpomognuti velikodostojnicima SPC umeti da se suprotstave suvisnom uplivu (jedne) crkve na državu i njene podanike.

Hoće li, uostalom, roditelji odgajani u ateističkom duhu, umeti da se snađu i svojoj deci pomognu u savladavanju teške i slabo poznate materije, posebno kada se naporedo uče Darvinova teorija evolucije i Hristovo bezgrešno začeće? I da li je, napokon ili na početku, u trenutku kada Ministarstvo prosvete najavljuje radikalnu reformu školstva celishodno da se drugo ministarstvo (vera) i druge institucije (verske zajednice) upliću u obrazovni program. Tim pre što je školstvo u savremenoj Srbiji ionako konglomerat neuspešnih reformi, a deca preopterećena nepotrebnim, pa i nepodobnim predmetima.