Republicki ministar prosvete Gašo Kneževic saopštio je da nema uslova za to da nastava veronauke u školama pocne pre 1. oktobra. Njegovo iskreno priznanje samo je dokaz više u sledu argumenata koji potvrduju da je odluka o vracanju redovne religijske nastave bila ishitrena, doneta takoreci preko kolena, jer se tu "malo umešala politika", kako kaže ministar Kneževic. Naprotiv, politika ili još bolje reci politikanstvo, ovde su izgleda odigrali presudnu odluku.

Ako se ima u vidu predistorija usvajanja ove odluke, tacnije, ko se za šta zalagao i predlagao pre toga, onda je, bukvalno, i pticama na grani jasno da je rec o nedopustivoj politickoj instrumentalizaciji mesta i uloge religijskog obrazovanja, što može da ima dugorocne negativne posledice po citavo društvo. Ishitrenost, politikanstvo ili nešto trece, tek rec je o pukim nijansama koje ne menjaju suštinu. Srbija je danas izložena talasu agresivne klerikalizacije i pravoslavnog fundamentalizma.

Umesto zalaganja za realizaciju univerzalnog nacela koje je civilizaciji ostavila Francuska revolucija, dakle za modernu i sekularnu državu sposobnu da odgovori svim zahtevima i iskušenjima 21. veka, gotovo nasilno se namecu svim segmentima društva arhaicne srednjovekovne vizije i vrednosti, teorije o satanizmu i demonima, a religija se neopravdano izjednacuje sa duhovnošcu. Tako je u Vašingtonu, ambasador SRJ Milan St. Protic osveštao zgradu ambasade, a da pri tom nije pitao Ministarstvo za mišljenje. Umesto toga, ambasador Protic kaže da radi onako kako misli da treba da radi, a protivnicima porucuje da mogu da protestuju ako im se to ne dopada. Mišljenje Ministarstva nije, izgleda, tražio ni ambasador u Londonu, Vladeta Jankovic, kad je na zidu sale za prijeme u ambasadi okacio sliku patrijarha Pavla, tamo gde obicno stoji fotografija šefa države.

Sa svoje strane, crkva kao crkva želi da iskoristi svaki bogomdani prostor i trenutak da povrati davno izgubljene pozicije i rasprostre svoj uticaj na citavo društvo i državu. I niko, pritom, ne obraca pažnju na lekcije iz istorije - da se na ovim prostorima konfesionalna pripadnost po pravilu pružala duž etnickih linija, da je etnonacionalizam uvek bio duboko vezan za religiju. Uz produbljivanje postojecih podela na pravoslavce, katolike ili muslimane, vracanje veronauke u škole krci prostor za novu podelu od malena, na dve klase ljudi: one koji uce da je bog stvorio svet za sedam dana i ateiste.

Štaviše, Srpska pravoslavna crkva predlaže da se uvede etika kao alternativni predmet veronauci. Nece, valjda, biti da su veronauka i religija a priori izvori moralnosti ili razlikovanja dobra i zla, ljubavi i tolerancije. Ne samo da istorija ne nudi dokaze koji bi religiji obezbedili takvu aksiomatsku vrednost, vec nas talibansko divljaštvo ispoljeno u obracunu sa razlicitostima na nedavnoj gej paradi u Beogradu, i sve to u ime odbrane pravoslavlja (od cega se Crkva nije ogradila), upucuje na nešto suprotno. Takav talas klerikalizacije ne može a da ne ostavi beleg na buduce generacije. Prva žrtva je vec pala: veronauka je dobila prioritet nad uvodenjem besplatnog interneta u škole, iako je znacaj ovog potonjeg od epohalne vrednosti. Umesto da se otisnu u život naoružani komunikacijskim modelima 21. stoleca, mladi ljudi sa ovih prostora bavice se satanama i demonima srednjeg veka.