NIŠTA POBEDILO VERONAUKU I GRAĐANSKO VASPITANJE

Kako su se o novim predmetima izjasnili u školama opštine pančevo

Pancevac - Aktuelno
Broj 3900
28.septembar 2001.

Čak 80 odsto srednjoškolaca prvog razreda se nije opredelilo ni za jedan predmet, dok je za takvu odluku bilo 40 odsto roditelja đaka prvaka

Sudeći po broju učenika prvih razreda osnovnih i srednjih škola u našoj opštini koji su se opredelili za mogućnost da ne izučavaju veronauku ili građansko vaspitanje, kampanja protiv uvođenja novih predmeta u nastavni program, koju su u poslednjih mesec dana agilno vodile neke nevladine organizacije i političke stranke, može se smatrati uspelom.

Od ukupno 1384 učenika prvog razreda u 19 osnovnih škola pančevačke opštine, za versku nastavu se izjasnilo 318, za građansko vaspitanje 359, a za oba predmeta 147 prvaka. Preciznije, za to su se izjasnili njihovi roditelji.

U našoj opštini je 1.794 novopečenih srednjoškolaca u osam srednjih škola, a za veronauku se opredelilo 150 učenika, za građansko vaspitanje 174, a 41 đak za oba predmeta. Prema podacima pančevačke ispostave nadležnog republičkog odeljenja za prosvetu, datim u tabelarnom prikazu, može se zaključiti da je ideja o proširenju gradiva više poklonika imala u osnovnim (oko 60 odsto) nego u srednjim školama (20 odsto) Šta to može da znači? Srednjoškolci, s obzirom da su sami odlučivali o svojoj školskoj sudbini, možda su spoznali da je uvođenje ovih predmeta bespotrebno ili da je način na koji se to radi nakaradan, ili, jednostavno, da ne žele obavezu više u svom školovanju.

Mlađani prvaci, pak, nisu bili u mogućnosti da sami biraju, tako da je ova odluka pala na njihove mame i tate, a oni su, ili iz uverenja, ili iz roditeljske ambicioznosti, ili zbog potrebe za asimilacijom, formirali svoje odluke. To pravo im je Uredbom o uvođenju novih predmeta u nastavu dala Republička vlada, ali podatak da će čak 147 sedmogodišnjaka izučavati i jedan i drugi predmet, nameće pitanje odakle roditeljima pravo da toliko opterete glavice svojih sedmogodišnjaka? Još uvek ima nepoznanica

Na iznenađenje mnogih, u međusobnom duelu dva nova predmeta, blago preimućstvo ima građanska opcija. Treba reći i to da je veronauka najveće uporište imala u pripadnicima Srpske pravoslavne crkve, dok će veročitelji ostalih crkvenih zajednica imati neznatan broj polaznika.

Iako je početak izučavanja novih predmeta najavljen za 1. oktobar, još uvek je nepoznanica kako će to u praksi izgledati. Zna se da će se ovi časovi odvijati jedanput nedeljno, da će ocenjivanje biti opisno, da neće biti moguća odustajanja (oni koji su se opredelili za ove predmete moraće da pohađaju nastavu tokom cele godine i beležiće se neopravdani izostanci)...

Prema uputstvu Republičkog ministarstva prosvete, građansko vaspitanje u srednjim školama moći će da predaju svi oni koji već rade kao profesori u njima, kao i dipl.sociolozi, dipl.filozofi, dipl.psiholozi, dipl. pedagozi. U osnovnim školama mogući predavači su pedagozi, psiholozi i učitelji, a prvenstvo imaju oni koji su učestvovali u projektima nevladinih organizacija:,,Čuvari osmeha", ,,Učionica dobre volje", ,,Bukvar dečijih prava", ,,Aktivno učenje", ,,Nenasilna komunikacija" i drugim.

Svi budući predavači građanskog vaspitanja pohađaće obuku od 1. do 5. oktobra, a koordinatori za južni Banat su Jelena Novakov za srednje škole i Smiljana Grujić za osnovne. U ovom predmetu primenjivaće se radioničarski tip rada, a sve škole su dobile detaljan plan i program nastave.

Veronauka je u potpunosti u domenu crkve. Škole ne znaju kako će se odvijati nastava, a protonamesnik Bogdan Samuilov nam je rekao da je crkva obezbedila predavače, biće to uglavnom studenti teologije, a da će više detalja biti poznato nakon što se saopšte podaci o broju dece koja se prijavila za ovaj predmet. Eksperiment kratkog daha?

I za veronauku i za građansko vaspitanje udžbenici još uvek nisu gotovi i navodno su u završnoj fazi štampanja. Bez namere da polemišemo da li su ovi predmeti potrebni ili ne u obrazovnom programu, neki zaključci se sa sigurnošću mogu izvesti. Prvo, da su neki ljudi na ovaj način hteli da dođu do nekih poena, političkih, pre svega. Drugo, da su dečija pleća ponovo podmetnuta za razigravanje odraslih. Treće, da smo još uvek daleko od prave i suštinske reforme školstva, s obzirom na to kako su ovi predmeti stigli u učionice. I brzo i brzopleto i nepripremljeno. I zato, kao četvrto, nije neumesno ako kažemo, da će ovaj eksperiment biti kratkog daha. Naravno, ukoliko prevlada sve ono za šta smo se borili.
         

NAŠA ANKETA: "MAMA KAŽE DA ĆU UČITI O BOGU"

Želeli smo da proverimo da li su se učenici opredelili za veronauku, građansko vaspitanje, za oba predmeta ili ni za jedan. U našoj anketi su učestvovali učenici prvih razreda Osnovne škole ,,Jovan Jovanović Zmaj", Elektrotehničke škole ,,Nikola Tesla" i Gimnazije ,,Uroš Predić".

MIROSLAV JOVANOVIĆ:
Ne znam šta ću učiti iz veronauke jer mi mama nije sve objasnila, ali videću. O građanskom vaspitanju znam da je to igra.

HRISTINA ĆIRKOVIĆ:
Ne znam šta je veronauka, mama mi je kazala da se to nešto uči o crkvi i ja to ne volim da učim. Ne sviđa mi se ni građansko vaspitanje zato što ne volim da se igram, a to je o igri.

FILIP ANTIĆ:
Iz veronauke ću učiti o bogovima, tako mi je mama objasnila, a da li će biti još o nečemu, ne znam. Građansko vaspitanje ne znam šta je i neću ga učiti.

KATARINA ŠTRBAC:
Moja mama kaže da treba lepo da se ponašam i da to može da se nauči iz građanskog prava, i onda ću ja zato to da učim. Veronauku neću da učim zato što o tome ništa ne znam. Ne znam ni šta to znači.

JELENA VASILJEVIĆ:
Vernik sam i ovaj predmet će mi dobro doći da više naučim o Bogu, crkvi i deset božjih zapovesti. Verovatno će ovaj predmet sadržati i podatke o tome kako je nastao čovek. Verujem da je Bog postojao i pored toga što to naučno nije dokazano, ali ja sam sigurna da je on dobročinitelj i želim da sledim njegova dela. Građansko vaspitanje me nije privuklo jer mislim da je taj predmet političke prirode.

VESNA PETKOVSKI:
O veronauci znam samo da je to verska nastava, ali ne znam šta sve sadrži taj predmet. Hoću da ga učim pa ću onda i znati šta je to. Učiću i građansko vaspitanje i očekujem da ću saznati kakva sve prava imam jer će mi to biti korisno kada se jednog dana budem zaposlila.

BOJANA MARTIĆ:
Opredelila sam se za veronauku jer očekujem da ću naučiti kako da služim veri i kako da se ponašam. Pročitala sam pamflet i zaključila da je veronauka ono što želim da slušam 30 minuta. Mislim da bi to svaki hrišćanin trebalo da nauči. Predmet građansko vaspitanje neću da učim zato što mislim da se vaspitanje stiče u kući.

IVAN ARSENOV:
Kada sam već mogao da biram, nisam se odlučio ni za jedan od ponuđenih predmeta. Nemam ništa protiv veronauke i građanskog vaspitanja, ali iovako imam dosta časova i nije mi potrebno dodatno opterećenje. Pretpostavljam da će predmet veronauke sadržati priče iz Biblije, a ja za to nisam zainteresovan. Što se građanskog prava tiče, možda bi tu mogle da budu zanimljive debate, ali ne sviđa mi se da imam još jedan predmet.

Anketu uradili R. Vukelić i M. Radojičić