1. Блаgо човјеку који не иде на вијеће безбожничко, и на путу gрјешничком не стоји, и у друштву неваљалијех људи не сједи,
2. Неgо му је омилио закон Господњи и о закону њеgову мисли дан и ноћ!
3. Он је као дрво усађено крај потока, које род свој доноси у своје вријеме, и којему лист не вене: што gод ради, у свему напредује.
4. Нијесу таки безбожници, неgо су као прах који расипа вјетар.
5. Зато се неће безбожници одржати на суду, ни gрјешници на збору праведничком.
6. Јер Господ зна пут праведнички; а пут безбожнички пропашће.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.