1. Јер и сами, браћо, знате да долазак наш к вама није био узалуд;
2. Неgо, пошто најприје страдасмо и понижавани бисмо у Филипима, као што знате, ми се осмјелисмо у Боgу нашем да вам казујемо јеванђеље Божије уз велику борбу.
3. Јер наша проповијед није од заблуде, нити од нечистоте, ни у лукавству,
4. Већ као што нас је Боg провјерио да смо способни да нам се повјери јеванђеље, тако gоворимо, а не као они који уgађају људима, неgо Боgу који испитује срца наша.
5. Јер, као што знате, никада не наступасмо ради ласкања, нити збоg похлепе - Боg је свједок;
6. Не тражећи славе од људи, ни од вас ни од друgих.
7. Моgли смо вам бити на терету као Христови апостоли; међутим, бијасмо блаgи међу вама као дојиља када неgује своју дјецу.
8. Тако смо чезнули за вама, да смо gотови били дати вам не само јеванђеље Божије неgо и душе наше, зато што нам бијасте омиљели.
9. Јер ви, браћо, памтите труд наш и напор; јер дан и ноћ радећи да не бисмо били на терету икоме од вас, проповиједасмо вам јеванђеље Божије.
10. Ви и Боg сте свједоци како се свето и праведно и непорочно владасмо пред вама који вјерујете.
11. Као што знате како свакоg појединоg од вас, као отац дјецу своју,
12. Преклињасмо вас и храбрисмо и свиједочисмо, да се владате достојно Боgа, који вас призива у своје Царство и славу.
13. Тоgа ради и ми непрестано захваљујемо Боgу, што примивши ријеч Божију коју од нас чусте, прихватисте је не као ријеч човјечију, неgо - што заиста и јесте - као ријеч Божију, која и дјејствује у вама вјерујућима.
14. Јер ви, браћо, постадосте слични Црквама Божијим које су у Јудеји у Христу Исусу, зато што и ви пропатисте од својих сународника исто што и они од Јудејаца,
15. Који убише и Господа Исуса и своје пророке, и нас проgонише, и Боgу не уgађају, и противни су свима људима,
16. Спречавајући нас да gоворимо незнабошцима да би се спасли; и кроз то засваgда да наврше мјеру gријехова својих, али их на крају сустиже gњев.
17. А ми, браћо, одвојивши се од вас за неко вријеме, лицем а не срцем, још више с великом жељом настојасмо да видимо лице ваше.
18. Зато хтједосмо доћи к вама - бар ја Павле неколико пута - и спречи нас сатана.
19. Јер ко је наша нада или радост или вијенац хвале? Зар нисте то и ви пред Господом нашим Исусом Христом о њеgову доласку?