Prije skoro godinu dana, Djordje Balasevic je odrzao koncert u Sarajevu. Kao kratko podsjecanje, donosimo dio intervjua datog dan poslije koncerta.

Prilikom primanja poklon slike Sarajeva, akademskog slikara Irfana Hoze, Djordje Balasevic je rekao slijedece:
"Prije nego sto sam krenuo u Sarajevo, u rano jutro, saba'ile, dozivio sam vrlo lijepe trenutke. U sedam sati, dosao je predsednik Novog Sada da mi pozeli sretan put i da Sarajevu posalje goluba mira, simbol naseg grada. Prica o Sarajevu koja ce stici od nas bice presudna. Redovno se susrecem sa dezinformacijama, zabludama... A ja sam se susreo sa jednom bajkom. Obicno sam sav u bajkama, kao i svi pesnici, i uvek je vecita borba dobra i zla. Uvek o tome citamo, pokusavamo da se arbitriramo ovako, ili onako.
A prvi sam se put sada suocio sa jednom bajkom u stvarnosti. A bajka u stvarnosti vise nije bajka. Boravak u Sarajevu koliko god je lep, koliko god sam ponosan na to sto sam pozvan, toliko u meni budi neopravdan osecaj stida sto prije nisam dosao, sto nisam na neki drugi nacin mogao da pomognem. Pokusavao sam pesmom da spasem svet, ali to ne moze. Nadam se da je moj glas dolazio do vas. Ali dovoljno je da pukne nesto, da zagrmi nesto, pa da se svaka pesma zakloni. Ja se nadam da ce biti vremena da se te stvari isprave.
Ovaj nas koncert je zelja da pokazemo da moze nesto dobro i lepo doci i sa strane, iako sam pokusavao da ne budem ni na jednoj strani, vec da budem na strani svog paralelnog naroda. Na strani normalnih ljudi u koje verujem i kojima pevam. Smatram da bi bilo posteno da moje kolege koje posle mene budu dolazile ne prave od toga tezgu. Sarajevo je jedna druga prica. Sve one humanitarne manipulacije koje su tu i tamo priredjivane na koncertima, da se posalje neki paketic u porodiliste ili Zavod za transfuziju krvi, daleko su iznad te price. Svako ima obavezu da svoj prvi koncert u Sarajevu odradi za nesto, za sve ovo sto je sruseno, za sve ove godine. To bi cini mi se, ipak nesto i podiglo u nama. Iz Sarajeva nosim nesto "podignuto", bez obzira na sve ove srusene stvari koje sam video. Osecam se veoma vazno i veoma lepo u Sarajevu"

Sta se od posljednjeg koncerta u Sarajevu promijenilo?
Moj poslednji koncert u bivsoj veikoj Jugoslaviji odrzan je maja 1991. godine upravo u Sarajevu. Bio je to trijumfalni koncert, kakvi su sarajevski uvek, i ja sam se pitao kako su na te ljude uticali prosli dogadjaji. Kako prolaziti pored srusenih kuca i ulica gde se ratovalo, mesta u kojima su ubijani ljudi i kako se sresti s ljudima koji nose ratne oziljke o kojima nemam pravo pricati, a koje ce ljudi ovde jos dugo nositi. Kako ce moja pesma, nakon svega, sada zvucati?
Zadivljujuce je bilo da su svi bili tamo gde sam ih ostavio. Ta dobra sarajevska energija je netaknuta i neverovatno je, ali nije uopste ostecena. Da li je moj problem da se srecem samo sa normalnim ljudima? Meni nije uopste jasno ko su zli carobnjaci u toj bajci. Oni me i ne zovu, a ja zaista nemam zelje ni da ih sretnem. A, verovatno bih, da bih znao celu bajku, trebao upoznati i njih.

Da li ste svjesni da ste sinoc ucinili za mir na ovim prostorima vise nego svi politicari skupa i da li a priori odbijate da se bavite politikom?
Da, apsolutno odbijam da se bavim politikom, jer smatram da to sto se desilo u Sarajevu na koncertu nije ipak politika. Kao sto je Sarajevo sve ove godine bilo okruzeno i izolovano, i ja imam neku vrstu opsade u kojoj zivim. Oko mene je apsolutno stvorena jedna vrsta medijske izolovanosti i izuzev mojih prijatelja iz beogradske stampe koji su ovde prisutni, uglavnom se sve svodi na bojkot. Sada ne mogu vise pricati protiv mene, jer je sve vise ljudi koji misle kao ja, ali se sve svodi na ignorantski odnos. Nakon devet odrzanih koncerata, ove godine u Beogradu apsolutno nigde nije izasla ni vest. Kao, tajno smo se okupljali po katakombama, iako je to apsolutno prevazislo sve rekorde.
Svi moji pokusaji koje sam i ranije imao kako bi se culo drugo misljenje - glas protiv rata i protiv svih drugih stvari, za koje smatram da su idiotske, zbog medijske blokade svedeni su na ono sto napisem u knjigama. A znate da je knjigama potrebno vreme da proputuju svet i stignu do onih kojima su namenjene. U najavi sarajevskog koncerta rekao sam i :"Ove reci ce dobro cuti, bez obzira koliko budu prosaptane, i oni koji su se pravili da ne cuju topove i druge stvari. Ovo je glas normalnih".