PONASANJE NA BOGOSLUZENJU
Muskarci obicno stoje na desnoj, a zenske na levoj strani ladje hrama. Na odabranom mestu se stoji mirno, bez okretanja, setanja ili razgovora sa nekim. Ukoliko neko iz odredjenih razloga ne moze da stoji celu sluzbu, moze u odrecenim momentima Bogosluzenja i sesti. Niposto ne treba sedeti za vreme malog i velikog vhoda, citanja Jevandjelja ili kadjenja. Ako se oseti umor i zelja da se izadje napolje, molitvu treba pojacati, jer se djavo trudi da coveka spreci u molitvi. Za vreme molitve noge su sastavljene a ruke se prekrste na grudima ili se spuste niz telo, niposto se ne stavljaju za ledja ili u dzepove. Molitve se izgovaraju u sebi. Diskretno se pazi na svestenikove radnje, i kada se on prekrsti, i kad se u molitvi ili pesmi pominju imena Oca i Sina i Svetoga Duha, i kad svestenik kadi svi se u crkvi krste i blago klanjaju. Za vreme citanja Jevadjelja, velikog i malog Vhoda i propovedi, gde se ko zatekao tu i stoji dok se ta radnja ne zavrsi. Ukoliko neko zna da peva, on peva tiho i polako da ne ometa pojce. Jos je bolje da se takav prikljuci horu ili pojcima. Sve u svemu, svojim ponasanjem treba nastojati da se u hramu bude kao nevidljiva senka, a nikako nastojati da se bude primeceno ili zapazeno. Nadmeno ponasanje fariseja u hramu, Gospod je osudio, a pohvalio je skromno drzanje i skrusenu molitvu carinika. Prilikom izlaska iz hrama, opet se na isti nacin celivaju ikone, izadje se na vrata hrama, tiho i necujno, ponovo se okrene prema unutrasnjosti hrama i smerno se prekrsti i pokloni.
Naravno,
o svemu ovom uvek mozete popricati sa svojim svestenikom i
traziti dodatna obavestenja.
Prota
Velibor