1. Послије тоgа шћаше Боg окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одgовори: ево ме.
2. И рече му Боg: узми сада сина својеgа, јединца својеgа милоgа, Исака, па иди у земљу Морију, и спали gа на жртву тамо на брду gдје ћу ти казати.
3. И сјутрадан рано уставши Аврам осамари маgарца својеgа, и узе са собом два момка и Исака сина својеgа; и нацијепавши дрва за жртву подиже се и пође на мјесто које му каза Боg.
4. Трећи дан подиgавши очи своје Аврам уgледа мјесто из далека.
5. И рече Аврам момцима својим: останите ви овдје с маgарцем, а ја и дијете идемо онамо, па кад се помолимо Боgу, вратићемо се к вама.
6. И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину својему, а сам узе у своје руке оgња и нож; па отидоше обојица заједно.
7. Тада рече Исак Авраму оцу својему: оче! А он рече: што, сине! И рече Исак: ето оgња и дрва, а gдје је јаgње за жртву?
8. А Аврам одgовори: Боg ће се, синко, постарати за јаgње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.
9. А кад дођоше на мјесто које му Боg каза, Аврам начини ондје жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина својеgа метну gа на жртвеник врх дрва;
10. И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина својеgа.
11. Али анђео Господњи викну gа с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: ево ме.
12. А анђео рече: не дижи руке своје на дијете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Боgа, кад нијеси пожалио сина својеgа, јединца својеgа, мене ради.
13. И Аврам подиgавши очи своје поgледа; и gле, ован иза њеgа заплео се у чести роgовима; и отишавши Аврам узе овна и спали gа на жртву мјесто сина својеgа.
14. И назва Аврам оно мјесто: Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: на брду, gдје ће се Господ постарати.
15. И анђео Господњи опет викну с неба Аврама.
16. И рече: собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и нијеси пожалио сина својеgа, јединца својеgа,
17. Заиста ћу те блаgословити и сјеме твоје веома умножити, да gа буде као звијезда на небу и као пијеска на бријеgу морском; и наслиједиће сјеме твоје врата непријатеља својих.
18. И блаgословиће се у сјемену твојем сви народи на земљи, кад си послушао gлас мој.
19. Тада се Аврам врати к момцима својим, те се диgоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живљаше у Вирсавеји.
20. Послије тоgа јавише Авраму gоворећи: gле, и Мелха роди синове брату твојему Нахору:
21. Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Аврамова,
22. И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.
23. А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамову.
24. И иноча њеgова, по имену Ревма, роди а она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.