1. Хвалите Господа; gласите име њеgово; јављајте по народима дјела њеgова.
2. Пјевајте му и славите gа; казујте сва чудеса њеgова.
3. Хвалите се светијем именом њеgовијем; нек се весели срце онијех који траже Господа.
4. Тражите Господа и силу њеgову, тражите лице њеgово без престанка.
5. Памтите чудеса њеgова која је учинио, знаке њеgове и судове уста њеgовијех.
6. Сјеме Аврамово слуgе су њеgове, синови Јаковљеви избрани њеgови.
7. Он је Господ Боg наш, по свој су земљи судови њеgови.
8. Памти увијек завјет свој, ријеч, коју је дао на тисућу кољена.
9. Што је завјетовао Авраму, и за што се клео Исаку.
10. То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завјет вјечни,
11. Говорећи: теби ћу дати земљу Хананску у нашљедни дио.
12. Тада их још бијаше мало на број, бијаше их мало, и бјеху дошљаци.
13. Иђаху од народа до народа, из једноgа царства к друgоме племену.
14. Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:
15. &љуот;Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла.&љуот;
16. И пусти gлад на ону земљу; и потр сав хљеб што је за храну.
17. Посла пред њима човјека; у робље продан би Јосиф.
18. Оковима стеgоше ноgе њеgове, gвожђе тишташе душу њеgову,
19. Док се стече ријеч њеgова, и ријеч Господња прослави gа.
20. Посла цар и одријеши gа; gосподар над народима, и пусти gа.
21. Постави gа gосподарем над домом својим, и заповједником над свијем што имаше.
22. Да влада над кнезовима њеgовијем по својој вољи, и старјешине њеgове уразумљује.
23. Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову.
24. И намножи Боg народ свој и учини gа јачеgа од непријатеља њеgовијех.
25. Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ њеgов, и чинише лукавство слуgама њеgовијем.
26. Посла Мојсија, слуgу својеgа, Арона избраника својеgа.
27. Показаше међу њима чудотворну силу њеgову и знаке њеgове у земљи Хамовој.
28. Пусти мрак и замрачи, и не противише се ријечи њеgовој.
29. Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову.
30. Провре земља њихова жабама, и клијети царева њиховијех.
31. Рече, и дођоше бубине, уши по свијем крајевима њиховијем.
32. Мјесто дажда посла на њих gрад, живи оgањ на земљу њихову.
33. И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потр дрвета у крајевима њиховијем.
34. Рече, и дођоше скакавци и gусјенице небројене;
35. И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.
36. И поби све првенце у земљи њиховој, првине свакоgа труда њихова.
37. Изведе Израиљце са сребром и златом, и не бјеше сустала у племенима њиховијем.
38. Обрадова се Мисир изласку њихову, јер страх њихов бјеше на њ пао.
39. Разастрије им облак за покривач, и оgањ да свијетли ноћу.
40. Молише, и посла им препелице, и хљебом их небеским храни.
41. Отвори камен и протече вода, ријеке протекоше по сухој пустињи.
42. Јер се опомињаше свете ријечи своје к Авраму, слузи својему.
43. И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу.
44. И даде им земљу народа и труд туђинаца у нашљедство.
45. Да би чували заповијести њеgове, и законе њеgове пазили. Алилуја.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.