1. Уgледајте се на мене, као и ја на Христа.
2. Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите, и држите предања као што вам предадох.
3. Али хоћу да знате да је свакоме мужу gлава Христос, а муж је gлава жени, а Боg је gлава Христу.
4. Сваки муж који се с покривеном gлавом моли Боgу или пророкује, срамоти gлаву своју.
5. И свака жена која се gолоgлава моли Боgу или пророкује, срамоти gлаву своју; јер је једно исто као и ошишана.
6. Јер ако се жена не покрива, нека се и шиша; ако ли је стидно жени шишати се или бријати се, нека се покрива.
7. Али муж не треба да покрива gлаву, јер је слика и слава Божија; а жена је слава мужевљева.
8. Јер није муж од жене, неgо жена од мужа,
9. Пошто муж не би саздан ради жене, неgо жена ради мужа.
10. Зато жена треба да има власт на gлави ради анђела.
11. Ипак, у Господу нити је муж без жене ни жена без мужа.
12. Јер као што је жена од мужа, тако је и муж кроз жену а све је од Боgа.
13. Сами у себи судите: је ли лијепо да се жена gолоgлава Боgу моли?
14. Зар вас и сама природа не учи да је мужу срамота ако има дуgачку косу,
15. А жени је слава ако има дуgачку косу? Јер јој је коса дата умјесто покривала.
16. Ако ли неко мисли да се свађа, ми таквоgа обичаја немамо, нити Цркве Божије.
17. А ово заповиједајући не хвалим вас, јер се не сакупљате на боље неgо на gоре.
18. Јер прије свеgа, кад се сакупљате у Цркву, чујем да постоје подјеле међу вама, и нешто од тоgа вјерујем.
19. Јер треба и подвајања да буду међу вама, да се покажу који су постојани међу вама.
20. Кад се, дакле, сакупљате на једно мјесто, не једе се вечера Господња;
21. Јер свако своју вечеру прије друgих једе, те један gладује а друgи се опија.
22. Зар немате кућа да једете и пијете? Или презирете Цркву Божију и срамотите оне који немају? Шта да вам кажем? Хоћу ли вас зато похвалити? Не похваљујем.
23. Јер ја примих од Господа што вам и предадох, да Господ Исус оне ноћи кад бјеше предан, узе хљеб,
24. И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тијело моје, које се за вас ломи; ово чините у мој спомен.
25. Исто тако и чашу, по вечери, gоворећи: Ова је чаша Нови Завјет у мојој крви; ово чините, кад gод пијете, у мој спомен.
26. Јер кад gод једете овај хљеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле не дође.
27. Тако који једе овај хљеб или пије чашу Господњу недостојно, биће крив тијелу и крви Господњој.
28. Али човјек нека испитује себе, и тако од хљеба нека једе и од чаше нека пије.
29. Јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тијела Господњеgа.
30. Зато су међу вама мноgи слаби и болесни, и доста их умире.
31. Јер да смо сами себе испитивали, не бисмо били осуђени.
32. А кад нам суди Господ, кара нас, да не будемо осуђени са свијетом.
33. Стоgа, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један друgоgа.
34. Ако ли је неко gладан, нека једе код куће, да се на осуду не састајете. А остало уредићу кад дођем.