Почетна страна>Делатност>Трибине>Промотивна трибина

Промотивна трибина

У среду 24. маја 2001. год. у  сали 101 Филозофског факултета у Београду одржана је промотивна трибина  Удружења.

Наши гости били су : Његово преосвештенство, епископ будимски Данило (Крстић) и шеф катедре за историју Филозофског факултета у Београду, професор др Радош Љушић.

Окупљеним студентима се на почетку трибине обратио и добродошлицу пожелео професор др. Радош Љушић, при том изражавајући жаљење што за одржавање трибине није обезбеђен амфитеатар, како би се многобројни гости удобније сместили, и изразивши уверење да ће и идуће трибине нашег Удружења бити овако лепо посећене.

Потом је реч преузео домаћин трибине, тадашњи потпредседник, а садашњи председник Удружења студената “Свети Јустин Философ”,  Милан Батес. Милан је присутнима објаснио да је Удружење студената “Свети Јустин Философ” настало из жеље да се коначно чује одговор национално опредељених студената на сва горућа питања Универзитета данас. Као основне циљеве Удружења он је истакао промовисање, афирмисање и сведочење националне културе и традиције у универзитетској средини, са жељом да Универзитет постане национална институција која афирмише самосвојност, слободу али и одговорност.

Председник Милан Батес је на крају истакао светли пример Светог мученика Јустина Философа, како се треба борити за веру православну и завршио своје излагање позивом свим студентима, који се труде да следе завештању блаженопочившег митрополита београдског Михајла: “Љубимо Православље и љубимо Српство”!

И коначно, као главни гост трибине, публици се обратио преосвештени владика Данило који је након опширнијег увода о вери и Православљу прешао на тему својег предавања :”О монархији Србије и њеном србијанству”. Говорећи о државним уређењима владика Данило се осврнуо на не тако далеку прошлост истичући како се демократија лако срозава на демонократију, и то најпре зато што је савремени човек отргнут од својих божанских , библијских коренова. Владика даље казује: “ Христијански идеали слободе и братства, падају у безизлазу неоствариве једнакости пред гиљотином Француске револуције. Ко год је и за главу височији од одсредњега просека, мора по логици зависти да буде за главу краћи”. Са друге стране, као најплодовитији облик узвишене државности владика истиче православну монархију, “која је аналлогија са Небеским Царствома, где је Бог небески Цар.”

Међутим, онај који хоће да буде први, односно монарх, мора да буде спреман да , као Христос, умре за мању браћу. И монарх, као и патријарх, према речима владике Данила, мора својим личним примером да даје морални узор како нација треба да живи.