Literatura Rusela Kelfera na srpskom jeziku

HRISCANSKO UCENISTVO

3

SLOBODA OD GORCINE

Svi smo sreli osobu kao sto je ona. Vec 11 godina je hriscanka. Redovno prisustvuje bogosluzenjima, saradjuje u Sestrinskom radu, pomaze u biblijskoj skoli, nedeljom poucava cetvorogodisnjake u crkvi. Poznaje Bibliju, revno svedoci drugima o svojoj veri i, uopsteno gledano, vernici je smatraju krajnje duhovnom. 

Oni koji je, medjutim, dobro poznaju, zbunjeni su odsustvom radosti u njenom zivotu. Cak i kada je usred rada na hriscanskim aktivnostima, cini se da u sebi gaji jed prema crkvenim vodjama, prema drugim hriscankama koje su smirenije od nje, kao i prema svom suprugu. Ona ima sve prave odgovore, ali i sva losa raspolozenja. Spolja, ona je uzor hriscanskog ponasanja. Iznutra, ona je duhovni promasaj, i samo vrlo pronicljivo oko moze primetiti da nesto nije u redu.

Jednoga dana nesto izaziva reakciju u njoj, reakciju koja je godinama bila skrivena, i ona potpuno gubi svoju duhovnu fasadu.

Moguce je da ostavi svog supruga, napusti crkvu ili uznemiri svoju porodicu na neki neocekivani nacin. 

A za njom se zacudjena gomila pita: "Zasto?" 

Konacno, ona se obraca hriscanskom savetniku i istina izlazi na videlo. Ona gaji u sebi duh gorcine punih 25 godina. Nesto sto se dogodilo jos dok je bila dete, pokrenulo je niz reakcija u njenom srcu koje su prouzrokovale da bude ocajnicki ljuta na svoje roditelje. I kroz roditelje, na Boga koji joj ih je dao.

Kada je Hrist usao u njen zivot, ona se uporno trudila da "ostavi probleme za sobom" i da "seze napred", ali sto se vise trudila, postajala je sve gnevnija iznutra.

I dok se spolja ponasala ispravno, u svom duhu je sve vreme govorila: "Kakvo pravo ima Bog da ...". Kad god bi dozivela neko traumaticno iskustvo, ona se gnevila iznutra na "Boga ljubavi" koji je dozvolio da se to desi. Uzela je na sebe i ranjenost drugih koji su patili, te je njeno srce kiptelo protiv Boga, iako su njena usta govorila suprotno. Njen gnev prema zemaljskom ocu ubrzo se preneo na njenog muza koji se cudio nedoslednosti u njenom ponasanju. Ucinila je svoj zivot jadnim, kako za sebe, tako i za one koji su je poznavali.

Zarad naseg proucavanja, mi cemo ovu zenu zvati "Goga Gorcina" i pokusacemo da rasclanimo neke od uzroka i posledica ove opake bolesti koja je gusila njen zivot iznutra, dok je ona spolja igrala ulogu Hriste Hriscanke.

 

DUH GORCINE

Ovo je treci deo naseg proucavanja nazvanog "Da li bi zeleo da pocnes iznova?". To je kratki niz proucavanja zamisljenih da nam pomognu da otpocnemo nanovo, sprovodjenjem duhovne inventure i cupanjem korova u vrtovima nasih zivota, tako da Bog moze da umnozi plod koji Sveti Duh radja u nama i kroz nas.  

Poceli smo prosli put gledanjem na neprimetnu, ali smrtonosnu bolest poznatu kao "lazna krivica" - nervni poremecaj koji paralise duh odbijanjem da prihvati Bozje oprostenje. Narocito smo naglasili da je Sotonina, izgleda najdelotvornija, taktika - zbunjivanje hriscana tako da ne budu u stanju da razlikuju posledice setve i zetve na zemlji od potpune slobode i oprostenja na Nebu.

Zakljucak je bio da, dok posledice nasih greha mogu i dalje biti prisutne dok god smo na zemlji, dotle je krivica za nase grehe potpuno uklonjena onog trenutka kada zamolimo Boga za oprostenje. I pitali smo te - ukoliko te lazna krivica opterecuje - "Da li bi zeleo da pocnes iznova? " 

Stoga danas prelazimo na sledece pitanje koje muci tako mnogo hriscana, i uzrokuje da njihovi duhovni zivoti idu gore-dole, zavisno od okolnosti, umesto da budu ispunjeni stalnom pobedom... To pitanje je, naravno, prokletstvo gorcine u dusi.

Goga Gorcina, svakako, nije stvarna osoba. Ali nije ni izmisljena. Ona je zamisljeni skup osobina hiljada i hiljada ljudi koji se bore da zive hriscanskim zivotom i hodaju sa Hristom, dok se u sebi i dalje muce neprekidnom unutrasnjom borbom u kojoj odbacuju Bozju neprikosnovenost i ignorisu Bozju ljubav.

Moze biti da se prva osoba koja sedi do vas u crkvi bar u nekoj meri bori da se oslobodi od korena gorcine koja joj oduzima radost. Ili to moze biti osoba koja sedi do te osobe. Ili to mozes biti TI!

Hajde zato da prodjemo kroz stranice Svetog Pisma i vidimo sta je to zapravo gorcina duse, kako do nje dolazi, i sta Bog zeli da mi ucinimo s njom.  

 

STA JE TO GORCINA?

Recnik opisuje "gorcinu" kao ono sto je "ostro ili neprijatno za ukus, ono sto je neugodno za um, ili grubo, ono sto je tesko ili neprijatno da se prizna, ono sto pokazuje snaznu odbojnost ili jed, i konacno ono sto je obelezeno bolnom uvredjenoscu ili zlobom."

Gorcina je dakle, karakteristika koja uvek otkriva sebe na neprijatne nacine. Gorak ukus je tesko progutati; gorku prehladu je tesko podneti; gorka istina je fraza koju koristimo da opisemo situaciju kada je govoriti istinu bolno; gorki nerprijatelji su oni cije samo ime donosi strah u vase srce.

Tako, kada Biblija govori o gorcini, ili o gorkom duhu, ona govori o onome sto proizvodi los ukus, neprijatnu reakciju, ono sto je ispunjeno gnevom ili besom.

Ali mi moramo biti pazljivi i uvideti da same okolnosti ne proizvode duh gorcine.

Nasa reakcija na ove okolnosti je ono sto okrece nevolje zivota u korene gorcine.

Jedan zanimljivi uvod u ovu istinu nalazi se u "Teoloskom recniku Starog Zaveta", pod jevrejskom reci za gorcinu, "marar" i pod izvodima te reci. Rec je definisana kao "biti gorak, ILI ojacati i postati snazan."

Autor recnika ukazuje da je razlog za ovo taj, sto aramejski koren moze da znaci obe stvari. Ona nam daje primer iz 2 Mojsijeve 1,14: "I zagorcavahu im zivot [Egipcani Jevrejima] teskim poslovima" gde je bolji prevod, verovatno, ovaj: "I ojacavahu im njihove zivote." Autor komentarise: "Egipcani su, namecuci im tezak rad, samo ocvrsnuli, ojacali, Jevreje."

Drugim recima, okolnosti su bile zamisljene da proizvedu gorcinu, i posedovale su sve sastojke da to ucine. Ali, milost Bozja je ipak intervenisala i bas one okolnosti koje su trebale da stvore gorcinu, proizvele su snagu.

Autor zatim navodi Sudije 18,25, Propovednika 7,26 i Jezekilja 3,14 kao dodatne potvrde ovoga.

Tako, dakle, gorcina moze da se definise kao "unutrasnji jed koji sledi nakon krive reakcije na neprijatne okolnosti." To je u stvari unutrasnja gnev na ono sto je zivot proizveo.

 

KAKO GORCINA NASTAJE?

Naizgled, gorcina je uvek usmerena bilo prema ljudima ili prema dogadjajima. Mi se ispunjavao gorcinom prema svojim roditeljima, prema bracnom drugu, ili prema susedima... Ili se ispunjavamo gorcinom zbog nekog incidenta, necije smrti ili, naizgled, "nepravde".

Ali dublji pogled u Rec Bozju otkrice nam da je sva gorcina u stvari, duboko usadjeni jed u odnosu na neprikosnovenog Boga. Bog je taj koji nam je "dao roditelje"; On je taj koji je "dozvolio to i to"; On je taj koji je "ucinio da se to desi".

I tako mi nalazimo mnoge ljude koji su raspeti izmedju sluzenja Bogu i ojedjenosti prema Bogu, u isto vreme. Ti ljudi mogu da prihvate Bozje delo otkupljenja na Krstu, prime Njegov dar spasenja i pocnu da zive bogougodan zivot. Ali tako cesto njihova vera postaje ritualistica ili legalisticka, zato jer oni ne VOLE Boga svim svojim srcem - oni SLUZE Bogu, nadajuci se da radom izbrisu ili uklone gorcinu punu gneva prema tome ko Bog jeste ili kako On upravlja univerzumom.

Stoga je duh gorcine rezultat pogresnog odgovora, krive reakcije, na bure zivota.

Muskarac ili zena koji gaje takav duh zive sve vreme pod oblakom, jer sve sto se dogadja gledaju kroz sociva zivota koja su zamagaljena njihovom gorcinom.

Bog ih, medjutim, pita: "Zasto ziveti pod oblakom?" Iza tog oblaka je SUNCE PRAVDE, Isus Hrist. On je taj koji ce dati smisao burama zivota.  

 

MOGUCI POVODI ZA OGORCENOST

Proucavao sam Sveto Pismo da bih video koje sve stvari Sotona koristi da poseje ove semenke gorcine koje cvetaju u korov gorcine. Nasao sam da uvek postoje neki zajednicki cinioci.

Mozda je najcesca stvar "prevremena" smrt voljene osobe. Kazem, "prevremena" pod znacima navoda, jer, u stvari, za Boga ne postoji "prevremena" smrt. Ali za coveka, "prevremena" smrt je ona koja se dogadja ranije nego ocekivano, ili pak nezasluzeno.

Isusova smrt je bila "prevremena" za apostole. On je imao samo 33 godine, i od svih ljudi, jedini nije zasluzivao da umre, a ponajmanje da umre smrcu odredjenom za zlocince, i to za zlocine koje nije pocinio. Pa ipak, to se dogodilo u milisekundu tacno prema zapovesti sveznajuceg Boga.

Smrt prvomucenika Stefana (Dela apostolska 7,58) bila je "prevremena" za one koji su je posmatrali, a ipak dogodila se tacno u trenutku koji je Bog odredio i tacno pred ocima coveka zvanog Savle.

 

Nastavak na sledecoj stranici....

 

 

Glavna strana Hriscanskog ucenistva | Discipleship Tape Ministry