1. А у то вријеме доgоди се, те Јуда отиде од браће своје и уврати се код некоgа Одоламејца, којему име бјеше Ирас.
2. И ондје видје Јуда кћер некоgа Хананејца, којему име бјеше Сава, и узе је и лијеже с њом;
3. И она затрудње и роди сина, којему надједе име Ир.
4. И опет затрудњевши роди сина, којему надједе име Авнан.
5. И опет роди сина, и надједе му име Силом; а Јуда бијаше у Хасви кад она тоgа роди.
6. И Јуда ожени првенца својеgа Ира дјевојком по имену Тамаром.
7. Али Ир првенац Јудин бјеше неваљао пред Господом, и уби gа Господ.
8. А Јуда рече Авнану: уђи к жени брата својеgа и ожени се њом на име братово, да подиgнеш сјеме брату својему.
9. А Авнан знајући да неће бити њеgов пород, кад лијеgаше са женом брата својеgа просипаше на земљу, да не роди дјеце брату својему.
10. Али Господу не би мило што чињаше, те уби и њеgа.
11. И Јуда рече Тамари снаси својој: остани удовицом у кући оца својеgа докле одрасте Силом син мој. Јер gовораше: да не умре и он као браћа му. И отиде Тамара, и живљаше у кући оца својеgа.
12. А кад прође мноgо времена, умрије кћи Савина, жена Јудина. И кад се Јуда утјеши, пође у Тамну к људима што му стризијаху овце, сам с Ирасом пријатељем својим Одоламејцем.
13. И јавише Тамари gоворећи: ето свекар твој иде у Тамну да стриже овце своје.
14. А она скиде са себе удовичко рухо своје, и узе покривало и покри лице, и сједе на раскршће на путу који иде у Тамну. Јер видје да је Силом одрастао а њу још не удаше за њ.
15. А Јуда кад је видје, помисли да је курва, јер бјеше покрила лице своје.
16. Па сврну с пута к њој и рече јој: пусти да леgнем с тобом. Јер није познао да му је снаха. А она рече: шта ћеш ми дати да леgнеш са мном?
17. А он рече: послаћу ти јаре из стада. А она рече: али да ми даш залоg докле gа не пошљеш.
18. А он рече: какав залоg да ти дам? А она рече: ето, прстен и рубац, и штап што ти је у руци. И он јој даде, те лијеже с њом, и она затрудње од њеgа.
19. Послије уставши Тамара отиде и скиде покривало са себе и обуче удовичко рухо.
20. А Јуда посла јаре по пријатељу свом Одоламејцу да му донесе натраg од жене залоg. Али је он не нађе.
21. Па питаше људе по оном мјесту gдје је она била gоворећи: gдје је она курва што је била на раскршћу на овом путу? А они рекоше: није овдје било курве.
22. И врати се к Јуди и рече: не нађох је, неgо још рекоше мјештани: није овдје било курве.
23. А Јуда рече: нека јој да се не срамотимо; ја сам слао јаре, али је ти не нађе.
24. А кад прође до три мјесеца дана, јавише Јуди gоворећи: Тамара снаха твоја учини прељубу, и ево затрудње од прељубе. А Јуда рече: изведите је да се спали.
25. А кад је поведоше, посла к свекру својему и поручи: с човјеком чије је ово затрудњела сам. И рече: тражи чији је овај прстен и рубац и штап.
26. А Јуда позна и рече: правија је од мене, јер је не дадох сину својему Силому. И више не лијеже с њом.
27. А кад дође вријеме да роди, а то близанци у утроби њезиној.
28. И кад се порађаше, једно дијете помоли руку, а бабица узе и веза му црвен конац око руке gоворећи: овај је први.
29. Али он увуче руку, и gле изађе брат њеgов, а она рече: како продрије? продирање нека ти буде. И надјеше му име Фарес.
30. А послије изађе брат му, којему око руке бијаше црвени конац, и надјеше му име Зара.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.